Немачка десница и левица се удружиле – траже крај помоћи Украјини

Покрајински парламент Саксоније-Анхалта захтева да Немачка под хитно прекине сваку финансијску и војну помоћ Украјини. Парламент је ту резолуцију усвојио на ванредној седници гласовима странака АфД и БСВ.

Обе странке позивају актуелног покрајинског премијера Свена Шулцеа из редова ЦДУ-а да се у Бундесрату, телу које представља 16 немачких савезних покрајина, заложи за мировне преговоре са Русијом.

Међутим, с обзиром на то да савезне покрајине немају овлашћења у области спољне политике, тај предлог неће имати конкретан утицај на политику Немачке према Украјини.

У име Савеза Сара Вагенкнехт (БСВ) – странке која је сада први пут ушла у парламент Саксоније-Анхалта, који се налази у главном граду покрајине Магдебургу – посланица Клаудија Витиг позвала је премијера речима: "Ваша је одговорност да коначно искористите све могућности како бисте се заложили за мир".

Тај потез наишао је на оштре критике свих осталих странака. "Свако ко захтева прекид ватре само од нападнуте стране не тражи мир, већ капитулацију", изјавио је посланик ЦДУ-а Штефан Руланд. "То је замена улога жртве и починиоца".

Ванредна седница одржана је у јеку преговора о формирању нове владе у Саксонији-Анхалту. Странка Алтернатива за Немачку (АфД) убедљиво је победила на изборима у септембру 2026. године, освојивши нешто мање од 44 одсто гласова.

Ипак, није освојила апсолутну већину, што значи да за формирање владе зависи од подршке других странака.

АфД и БСВ – пропутиновски став им је заједничка тачка

БСВ је једина странка спремна да води званичне разговоре са АфД-ом. У новоизабрани парламент ушла је с нешто више од пет одсто гласова.

С обзиром на то да безбедносне службе у тој малој источнонемачкој покрајини класификују АфД као "потврђено десничарско-екстремистичку" странку, све остале партије одбијају да с њом сарађују.

Посматрачи заједничку одлуку странака АфД и БСВ тумаче као наговештај могуће дугорочне и тешње сарадње између те две партије, које потичу из потпуно различитих идеолошких табора.

"Оно што им је заједничко јесте одбацивање политичке елите, став наклоњен Путину и критиковање немачке подршке Украјини“, оцењује за DW политиколог Армин Пфал-Траугбер са Савезног универзитета за примењене управне науке.

Странка БСВ основана је 2024. године као група која се одвојила од странке Левица. Оснивачица странке Сара Вагенкнехт – по којој је савез првобитно и носио име – раније је била контроверзна икона немачке левице која се залагала за радикалне промене у немачкој економској политици.

У оквиру Левице, некада је била најистакнутија представница такозване "Комунистичке платформе", страначке фракције познате по снажној наклоности према Русији.

Међутим, њени друштвено конзервативни захтеви и критике немачке миграционе политике наилазили су на све веће неодобравање унутар странке, што је на крају довело до њеног одласка и оснивања БСВ-а.

И политичари АфД-а су у прошлости више пута изражавали симпатије према Путиновом режиму. Године 2023, годину дана након почетка руског агресорског рата против Украјине, Бјерн Хеке, утицајни председник огранка АфД-а у савезној покрајини Тирингији, описао је руског председника Владимира Путина као "заступника света слободних и суверених држава".

Када је реч о питању могуће сарадње између АфД-а и БСВ-а, велику пажњу јавности привукао је састанак одржан почетком октобра 2026. године: представници те две странке састали су се у Саксонији-Анхалту на вечери посвећеној изградњи међусобног поверења, а домаћин је била једна издавачка кућа крајње деснице.

За истим столом седеле су и контроверзне личности како са крајње деснице, тако и са догматске левице.

Према њиховим сопственим наводима, обе стране настојале су да у пријатељској атмосфери успоставе темеље за сарадњу засновану на поверењу. Јирген Елзесер, директор и главни уредник часописа Компакт, годинама се залаже за тзв. "Кверфронт" (савез који превазилази поделу на левицу и десницу) између крајње левице и крајње деснице у борби против немачког политичког естаблишмента.

Покушава да изгради мостове између та два табора.

Сан о "савезу преко идеолошких линија"

Историјски преседан за то потиче из тридесетих година прошлог века, непосредно пре него што су Адолф Хитлер и националсоцијалисти дошли на власт у Немачкој.

У то време, национално-конзервативне снаге настојале су да сарађују с политичком левицом како би обезбедиле сопствену већину. Политиколог Армин Пфал-Траугбер у интервјуу за DW објашњава: "Циљ, међутим, није био спасавање демократије од националсоцијалиста, већ искључиво успостављање ауторитарног државног поретка без њих".

Та идеја је пропала, а уследили су 12 година терора и Други светски рат.

Пфал-Траугбер не види сарадњу између АфД-а и БСВ-а као савез који превазилази идеолошке поделе (тзв. "савез преко линија"): "Сумњам да се БСВ уопште може сврстати у политичку левицу".

Иако оснивачица странке Сара Вагенкнехт има левичарску прошлост, тај политиколог истиче да се она и њени савезници позиционирају као левичарски оријентисани по питању социоекономских тема, али као десничарски када је реч о културној политици.

Истакнути немачки историчар и коментатор Илко-Саша Ковалчук уопште не сматра БСВ левичарском странком. Он за DW каже: "БСВ никада није била левичарска странка, увек су били реакционарни".

Ковалчук и АфД и БСВ види као претње демократији: "БСВ и АфД су две стране истог новчића. Обе странке делују као портпароли Кремља, обе теже сличним циљевима у унутрашњој политици и сличном антидемократском преуређењу државе ка ауторитарном моделу".

Све мање солидарности с Украјином? Иако је мало вероватно да ће резолуција покрајинског парламента у Саксонији-Анхалту имати тренутни утицај на немачку политику према Украјини, Ковалчук за DW упозорава на последице.

"АфД и БСВ су и даље изоловани, али привлаче широке слојеве друштва – посебно на истоку земље. Ерозија солидарности са Украјином ће се наставити и ускоро ће захватити и веће делове СПД-а и ЦДУ-а", закључује Ковалчук.