Мала откупна цена, извознички лоби и климатске промене праве проблеме воћарима
Температурне осцилације могле би неповољно да утичу и на овогодишњи род воћа у Западној Србији. Међутим, многи воћари сматрају да је већи проблем нерегуларност у тржишној утакмици, због чега се они који живе од пољопривреде прилагођавају, како би им газдинство опстало.
Чуповићи су раније имали шест хектара воћњака, а највише су се бавили узгојем јабука. Ђорђе каже да су због неисплативости одустали од те производње, иако су били лидери у пожешком крају. Мали произвођачи нису имали снаге да се ухвате у коштац ни са извозничким лобијем.
Ђорђе Чуповић, воћар и повртар из Врањана, каже да их је доста омело то што нема већег извоза у Русију, али и неке мере што је држава донела, тако да су смањили површину воћњака са шест на два, два и по хектара.
"Повртарство смо активирали много више, ипак је краћи период од стизања, од садње до продаје и може лакше да се изврши промена културе, него код воћа", рекао је Ђорђе Чуповић.
Пролећни снег забринуо је произвођаче раног воћа, које је почело да цвета.
Прошлогодишња ниска откупна цена малина дестимулисала је многе воћаре, поједине и да потпуно одустану од те производње. Због ситуације у свету прошле године пала је потражња за овим луксузним воћем и на светском тржишту.
"Постоје позитивна кретања на тржишту и то је оно што охрабрује у овом периоду. Значи, сигурно је да је дефицит малине, не само у Србији, него и у свету. И то је оно што је свакако проверено и што људи требају да знају. Временске прилике су лоше утицале на засаде и ове године се очекује пад производње и у Србији и у другим земљама у свету", каже др Александар Лепосавић са Института за воћарство у Чачку.
Ђорђе Стевановић не одустаје од производње малина, али каже да се једино исплати ако се ради породично. Он се определио за херитиџ, а да би се остварио профит принос мора бити већи од десет тона.
"Исплатива је производња, само се малина мора да се ради сваке године. И када се не зарађује ништа на малини и кад се зарађује екстра профит, мора се радити на исти начин. Јер не може једне године да се не ради, па следеће године да има принос", каже Ђорђе Стевановић из Пожеге.
Малина, истиче, мора да се ради сваке године и кад би била цена милион евра и када би била један евро. "Мора да се ради на исти начин да би донела дугорочно за десет година профит", рекао је Ђорђе Стевандић.
Велике расходе воћари имају и због високих дневница за сезонске раднике, а принуђени су да ангажују многе и без искуства. Али родност највише зависи од климатских услова, тврде произвођачи, а све више је оних који сами прерађују воће у сокове, џемове и ракију за домаће купце.
Коментари