Хлеб све мање једемо - хоће ли смањена потрошња утицати на производњу пшенице у будућности

Некада се оброк није могао замислити без хлеба. Данас, међутим, хлеба све мање има на трпези.

Потрошња хлеба је смањена зато што се у периоду од 2006. до 2022. године када је рађена анализа, број становника смањио за око милион.

"С друге стране, смањила се и потрошња по глави становника и то са 91 килограма на 48 килограма годишње. То је без пецива”, каже Здравко Шајатовић, директор пословног Удружења млинара “Житоунија”.

Потрошња хлеба је различита од региона до региона.

Највећи пад потрошње хлеба по глави становника забележен је у Војводини, а затим у региону Београда. То су региони где је друштвени бруто доходак по становнику већи.

"У мање развијеним подручјима потрошња хлеба по глави становника је виша”, објашњава наш саговорник.

“Што се тиче потрошње пецива, по нашим проценама, она је 10 килограма по становнику. И ту је ситуација различита и по градовима и по регионима. Тамо где је платежна способност становништва већа, већа је потрошња, а тамо где је мања, ту је потрошња пецива мања. У тзв. кругу двојке у Београду видећете да се у малим радњама више продаје пециво него хлеб”, каже Шајатовић.

Мање хлеба мање и брашна?

Због смањене потрошње хлеба, наводи, мање се пшенице меље у млиновима.

“По нашим проценама та мељава је раније била 1,2 милиона тона, а сада је око милион тона годишње. Извоз брашна ће ове године бити око 160.000 тона, што је око 20 посто више него претходне економске године. То је добар показатељ”, истиче наш саговорник.

Ипак, стручњаци нису оптимисти када је реч о залихама пшенице, јер ће се и на њима осетити пад потрошње пшенице.

“Залихе су значајне и верујем да ће у јуну ове године бити најмање око милион тона, док ће истовремено извоз пшенице бити, такође, око милион тона. Последњих месец-два имамо повољну вест да су трошкови превоза баржама пали са 40 на 16 евра по тони и то је подстакло већи извоз за Констанцу. У фебруару је био око 103.000 тона. Претпоставка је да ће се до краја маја извести у ту луку још око 300.000 тона”, каже Шајатовић.

У Привредној комори Србије се слажу да се хлеб мање троши. Да су на то утицале промене у прехрамбеним навикама, као и пад броја становника. Ипак, тврде да вишегодишњи тренд смањења потрошње хлеба није утицао на производњу пшенице и брашна, као и на њихове билансе.

“Брашно за људску исхрану, осим за производњу хлеба и пецива, утроши се и за непосредну потрошњу становништва, производњу тестенина, кондиторску индустрију и за извоз. С обзиром на то да ће се од ове године субвенционисати употреба декларисаног семена пшенице, као и да ће се на откупним местима пшеница разврставати по квалитету, то ће свакако утицати на њен квалитет, а самим тим и на квалитет брашна и повећање извоза”, каже Александар Богуновић, секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију ПКС.

Извоз брашна расте

“У индустријској производњи пекарских производа приметан је раст производње специјалних пецива за око 30 посто. Све више и мале пекаре шире асортиман својих производа, пре свега, специјалним врстама хлеба и пецива. Такође, према подацима РЗС-а у 2023. години у односу на 2019. индустријска производња тестенина порасла је за 75 одсто”, наводи наш саговорник.

Из Житоуније подсећају да је Србија пре две године забранила извоз пшенице и брашна, што је према њихвој оцени била погрешна одлука.

“Ту смо изгубили извоз од око 40.000 тона брашна. Залихе пшенице које су тада остале се провлаче већ другу годину, а ако буде солидан род ове године, ми ћемо у нову економску годину ући са значајним количинама у силосима”, истиче Шајатовић.

Ипак, у ПКС кажу да је након укидања забране извоз нагло повећан јер је цена нашег брашна била конкурентна. Потогово земљама у окружењу.

“Последњих година приметан је раст извоза пшеничног брашна. У 2023. години извезли смо 167.600 тона укупне вредности 55,8 милиона евра. Брашно из Србије највише се извози у земље ЦЕФТА региона, пре свега у БиХ, Северну Македонију и Црну Гору”, каже Богуновић.

“Током прошле године забележен је већи извоз брашна у Екваторијалну Гвинеју, као и у Ирак и Сирију. Све чешће нам се обраћају заинтересовани увозници брашна из далеких земаља, као што су Индонезија или Кина. Проблем при извозу брашна на далека тржишта представља пре свега логистика - транспорт, па и само паковање”, додаје наш саговорник.

Србија увози смрзнути хлеб и пецива

Агроекономски аналитичари упозоравају да на смањење потрошње домаће пшенице и брашна може да утиче и увоз хлеба и пецива.

“Парадокс је да увозимо тесто, пециво и хлеб у полусмрзнутом облику. Сад плаћамо цех што смо наша врата широм отворили према свету, поготово према Евопи. Ја нисам заговорник интервеционалистичке пољопривреде, али ми смо неспремно ушли у ту тржишну утакмицу која се десила потписивањем ССП-а”, упозорава Жарко Галетин, агроекономски аналитичар.

То је за сада мала количина, каже он, али ако то постане тренд наша млинарска индустрија ће имати још мање потребе да купује пшеницу из домаће производње. То може да поремети наше билансе да ми поново из године у годину улазимо са великим залихама.

"Неке процене за ову економску годину су да можемо ући са залихама чак и до милион тона”, додаје наш саговорник.

Хоће ли то демотивисати пољопривренике да сеју хлебно зрно?

“Лично заступам став да ми не треба да користимо наше пољопривредно земљиште тако што ћемо 70 посто тог земљишта да користимо за сетву житарица и уљарица. Ако нама не треба за домаће билансе пшенице више од 1,7 милиона тона, чему произвоња ове културе на 600.000 хектара? То је по мени нерационално”, истиче Галетин.

Он додаје да има много других култура које спадају у интензивну пољопривреду, која захтева много више рада. Али бисмо на тај начин могли боље да искористимо ресурс који се зове земља, каже он.

"Сејати екстензивне културе попут пшенице је у традицији наших пољопривредних произвођача и мислим да би и тим питањем требало да се позабави наша аграрна политика. Да мало више стимулише интензивну производњу, а не да се сваке године суочавамо са питањем шта са великим залихама пшенице”, каже наш саговорник.

Имамо ли довољно складишног простора за пшеницу

Велике залихе на лагеру покрећу питање наших капацитета за складиштење.

“Прошле године смо имали проблем са залихама јер власници своју робу нису продали пре жетве. Када говоримо о проблему са складиштењем, он се јавља искључиво када немамо где да одложимо своје залихе", наводи Богуновић.

"Мишљења смо да у нашој земљи неће бити таквог проблема, јер у годинама када имамо нормалан род и када произведемо око 13 милиона тона житарица, ратари успеју све да одложе и да ускладиште. Проблем се може јавити у начину на који се складишти пшеница, јер не испуњавају сви силоси услове за складиштење”, каже наш саговорник из ПКС.

Позитивно је, каже, то што је усвојен Правилник о минималним техничким условима за трговину на откупним местима.

“Правилником се ближе прописују услови који се тичу простора, уређења и опреме, као и начина продаје. Новина је да је деталјно побројана опрема коју мора имати откупно место, а која омогућава одређивање параметара квалитета при пријему”, каже наш саговорник.

“Такође, прописана је и могућност за пољопривредног произвођача, ако није задовољан утврђеном количином, квалитетом, односно класом предатих пољопривредних производа, да може да се обрати надлежном инспектору ради провере начина одређивања параметра квалитета од стране ангажованих контролних организација односно самих откупљивача” додаје Богуновић.

Од милион тона пшенице добија се 730.000 тона брашна које се користи за производњу хлеба и пецива, тестенина, за кондиторску индустрију, непосредну потрошњу становништва и извоз.

Грађани у Србији троше пшенично брашно кроз такозвана “мала паковања“, којих се годишње у просеку произведе око 60.000 тона. Осмина те количине тј. око 5.000 тона се извезе.

Истаживања су показала да је са садашњом потршњом од око 48 килограма хлеба по становнику годишње, Србија на нивоу већине Европских земаља. Већу количину троше Немци и Чеси, што се приписује њиховим прехрамбеним навикама. Истовремено Британци годишње поједу 37, Американци 17, а Индијци свега 1,75 килограма хлеба годишње.