Ратари не могу да припреме земљу за сетву, потребно да падне бар 50 литра кише

У Средњем Банату пољопривредници не памте сушу као што је овогодишња иако се са недостатком падавина сусрећу већ неколико година.

"Четири месеца нисмо имали кишу. Оно што је пало пре отприлике две недеље, око пет литара, за то не можемо да кажемо да је била киша. На ову суву, тврду земљу, то је ништа. Покушавамо са кратким, лаким тањирачама да урадимо површински слој да бисмо могли да посејемо, али, све док не падне добра киша, нема смисла сејати. Само ћемо можда да испровоцирамо ницање, да пукне зрно и да се ту скупљају мишеви", објашњава Јанчо Паљо, пољопривредник из Арадца.

У претходном периоду, план је био да посеје уљану репицу, али је од тога одустао.

"Ми смо спремили земљу за сетву, али како није било кише нисмо је сејали", додаје.

Сува земља и мањак новца отежавају сетву

Недостатак падавина само је један од проблема који отежава овогодишњу сетву. Други су финансије.

"Мислим да смо сви ове године радили са губитком и ако не буде озбиљније помоћи сетва ће бити неизвесна. Не знамо шта је већи проблем суша или беспарица. Већ се види да је употреба минералних ђубрива смањена или скроз укинута. Питање је да ли ће људи ове године бацити 20 посто потребних количина2, каже Паљо.

Сетва ће, наводи, бити од 20 до 25 посто скупља него лане.

"Репроматеријал је отишао горе, а цене наших производа су отишле доле. Треба узети у обзир да је прошле године жито било 21,5 динар, а ове је 20. Кукуруз је прошле године у почетку жетве био 25 динара, касније 22, а ове године је онај ко је добио 20 динара за кукуруз одлично прошао. Сунцокрет је био 55 динара, а сад не знамо која ће бити цена. Аконтација је била између 40 и 50 динара. Уљаре су опет јаче од државе, јер плаћају колико имају новца. Ко мене пита кад дође сетва да ли ја имам пара или се задужујем. Задужујем се, а камата је 3-4 посто и она иде док се не раздужим", објашњава.

Климатске промене све више отежавају посао

Због климатских промена пољопривреда постаје све ризичнија гана привреде. Временске прилике су уједно и ограничавајући фактор у биљној производњи.

"На почетку смо нове производне године. Увелико је требало да је посејана и да је већ никла уљана репица, али многи произвођачи су одустали од сетве. Они који нису одустали су посејали уљану репицу. Међутим, ризично је то што је обрада земљишта плитка и што је оно негде недовољно обрађено тј. постоје грудвасте структуре. Ту треба доста падавина како би то семе никло и како би се развио оптимални број биљака, јер се ништа не добија са проређеним склопом“, каже Зорица Рајачић из ПСС Зрењанин.

Сетва која је обављена је под великим ризиком.

"Произвођачи су размишљали да је боље да семе буде у земљи и да ту чека кишу, него да падне киша па да сеју. Први показатељи указују да је посејано у нашем региону око 1.000 хектара, а колико ће тога понићи и остати то ће се тек видети", додаје.

Влаге у земљишту нема на дубини од једног метра

И сетву пшенице одлаже исушено земљиште. Проблем је што влаге нема ни у дубљим слојевима.

"РХМЗ прати стање влаге у земљишту до једног метра и показатељи су да нема дубинске влаге. Тренутно једино што може да се уради је да се тањира и то кратким тањирачама које имају ваљке иза, са укошеним тањирима. Велике тешке трањираче уколико се пусте на одговарајућу дубину знају да изваљују грудве. Киша мора да се чека, а у региону Средњег Баната је нема у најави у наредних десетак дана“, објашњава Рајачић.

Да би се ушло у обраду земљишта и сетву, потребно је да падне бар 50 литра кише по квадратном метру.

"Све испод тога није довољно. Можда би помогло мало припрему, али није довољно за сетву, јер се обрадом додатно исушује земљиште. Уколико неадекватно припремљено земљиште будемо ђубрили, па сејали само ћемо се излагати непотребном трошку, јер је питање шта ће бити", наводи.

Пољопривредници ће штедети на ђубриву и сертификованом семену

Стручњаци кажу да су климатске промене помериле оптималне рокове сетве који су некада важили и то за 10 до 15 дана.

"Ситуација на терену је таква да припрема земљишта доста споро иде. Због значајно нижих приноса соје, сунцокрета, кукуруза видим да произвођачи гледају да уштеде на ђубриву. Такође, и ове године ће се добар део њих вратити примени несертификованог семена, а опет како би уштедели. Препорука науке је да се ради анализа земљишта, да се примени одговарајућа количина ђубирва и да се користи сертификовано семе", каже Милан Миросављевић из Института за ратарство и повртарство Нови Сад.

Иако се рокови померају, било би добро да се сетва заврши крајем октобра, уколико то буде могуће.

"Температуре су у просеку за сваки месец порасле за 2-3 степена. Усеви који се посеју и почетком новембра успевају да до половине децембра уђу у фазу бокорења тј. формираног чвора бокорења, а то су добри услови за презимљавање. Нажалост, у претходним годинама нисмо имали јаке зиме, тако да не треба ни журити са сетвом да усеви не уђу превише бујни у зиму", истиче.

Север земље је ове године имао значајно мање падавина од централног дела. Посебно је тешко у Банату. На начин на који ће се земљште припремити за сетву осим суше и предусева значајно ће утицати и то ком типу земљишта припадају парцеле које произвођачи планирају да посеју пшеницом.