Није српска малина скупа, него украјинска јефтина – где тражити нове купце воћа

"Корона бум" током којег нико није питао за цену малине и другог српског биолошки вредног воћа, заменио је период такозваног стезања каиша. Бригу о имунитету заменила је брига због финансијске кризе која је уследила, па су са списка за куповину углавном отпале луксузне ставке попут првокласног увозног воћа и поврћа.

"Можда и није српска малина постала прескупа колико је украјинска малина постала јако, јако јефтина, а са њом у једном периоду и пољска малина. Има је у изобиљу и наравно људи купују тамо, где су цене најниже", истиче Александар Павловић из УСАИД-а.

Русија драстично смањила увоз српског воћа

Због кризе или упркос њој, Русија је постала самодовољна у производњи јабука. Драстично су смањили и увоз бресака, кајсија и трешања из Србије.

Ипак, нема разлога за одустајање од производње, кажу упућени. Богати купци нису далеко и могу, поготово за бобичасто воће, да истрпе чак и трошкове авио-превоза.

"Ми смо на граници највећег тржишта на свету, Европске уније, која троши и конзумира чак и у доба кризе", истиче Павловић. С друге стране, додаје, близу нам је и тржиште Блиског истока где извозимо све више јабука, али не у толиким количинама које би надоместиле пад извоза у Русију.

Ипак, истиче Павловић, те количине постају све веће. Он сматра да је кључ у томе да научимо више о тим тржиштима, да их упознамо.

"Европско тржиште је врло заинтересовано за наше јагодасто воће, посебно за боровнице. Поента је да произведемо производ прве класе и самим тим количина није спорна", истиче Ана Бошњак из "Агробел система".

Шта све утиче на формирање цене

Спорна је откупна цена, кажу пољопривредници.

"На почетку је цена знатно висока, с тим да ми то никад не знамо унапред, то је буквално тржишна утакмица. Цена се формира након прве бербе за извоз, док на домаћем тржишту цена некада варира и на дневном нивоу. То просто зависи од количина које се уберу у тој недељи", објашњава Ана Бошњак.

Агроаналитичари кажу да извозници, односно прерађивачке компаније, откупну цену воћа и поврћа често граде на тежњи за екстрапрофитом, науштрб зараде пољопривредника. Решење виде у утврђивању минималне цене.

"Да то варира у односу на то колико поскупљује репроматеријал, ђубриво, семе, нафта која је изузетно важан чинилац и да се на основу тога формира цена. Дакле, када било коју другу робу увозите имате набавну цену, имате маржу, само у поврћу мислим и у пољопривреди генерално то није јасно дефинисано", оцењује Милош Стојановић, агроном и уредник платформе Пољопривредне новости.

Како из воћа извући најбољу зараду

Решење за бољу зараду види у преради. У производима попут хладноцеђених сокова и џема без додатог шећера. И малим пољопривредницима саветује иновације.

"Мислим да треба да се фокусирамо можда на бејби поврће. Све више тржишта где људи имају високу платежну моћ могу и желе да плате за такво поврће. Такође, ту је и органска пољопривреда која је исто шанса", наглашава Стојановић.

Српска јабука је у Катару 2023. године постигла цену од 0,94 евроцента по килограму, готово пет пута вишу него у Босни и Херцеговини. Боровнице смо Саудијској Арабији продали за 6,64 евра по килограму, у просеку – за око два евра више него свима осталима.