Стакић за РТС: Можемо да очекујемо инфлацију до пет одсто и смањење каматних стопа
Најтежи период је највероватније иза нас, ниво камантих стопа достигао је палфон и ако се не десе неке револуционарне геополитичке промене можемо да очекујемо њихово смањење, рекао је за РТС професор Никола Стакић. Прогнозира да би инфлација могла да буде 5 одсто, а раст БДП-а 3 одсто.
Протекле две године светска привреда, али и српска економија, биле су пред великим искушењима, пре свега због ратова који су проузроковали високу инфлацију и високе камате које су их пратиле. Добра вест је да је инфлација у САД и Европи почела да се смањује.
Професор Универзитета Сингидунум Никола Стакић рекао је за РТС да сфера финансија има највећи степен глобализације до сада.
“Говор гувернера Централне банке Америке, односно начин на који ће нешто рећи и садржина његовог говора - у довољној мери утиче управо на два макроекономска показатеља, а најпре на ниво каматних стопа у Америци, затим након Америке шта је оно што се дешава у еврозони и на крају како ћемо ми као држава реаговати на околности”, објаснио је Стакић.
Каматни диференцијал
Новац као и свака друга роба има своју понуду и потражњу. У зависности од понуде и потражње диктира се и његова цена која се огледа у нивоу каматних стопа.
"Наша земља и наше тржиште су далеко већи од суседних држава и далеко је већи степен тражње. Не треба гледати само једну страну новчића, него треба гледати и тзв. каматни диференцијал - разлику између активне и пасивне каматне стопе. Дакле, можда из угла штедиша каматне стопе у Србији су далеко највише у региону, али с друге стране, камате на поједине облике кредита су такође најскупље када узимате кредит", рекао је Стакић.
Шта посматрати из угла банке
Додаје да из угла банке треба гледати неке друге метрике, неке друге индикаторе. Један од њих је та споменута разлика између те две каматне стопе, али и принос који банке имају на пласирани капитал и на активу коју поседују, која јесте нешто виша него у другим земљама у региону, али не претерано висока да би банке могле да спуштају у великој мери цене неких производа.
Без обзира да ли је економија регионална или глобална, она се креће у неким циклусима, у неким пословним циклусима и није ништа чудно када видимо период две-три године прилично експанзивне, па онда период прилично рестриктивне монетарне политике.
“Додуше, ми смо у последњих три, четири године заиста имали ролеркостер невероватних системских ризика који су нам се десили почевши од ковида, геополитичких сукоба, инфлације, свега онога што нас је задесило”, напоменуо је Стакић.
Економија јесте друштвена наука, али она исто тако претпоставља коришћење различитих математичко-статистичких метода и модела како би се предвиђале одређене макроекономске околности.
Политички фактор у економији
"Треба узети и политички фактор у обзир да у земљама у којима се одржавају избори, дакле у изборној или постизборној години, фискална политика добија много више на значају у односу на монетарну политику, нарочито када су у питању јавни радови, државна потрошња, али и пореска политика”, рекао је Стакић.
Подсећа да ће се ове године у више од 50 земаља одржати избори а те земље чине скоро 40 одсто глобалног бруто-домаћег производа, тако да тај геополитички фактор "не можемо сметнути с ума".
Стакић каже да је гувернер Федералних резерви врло је конзервативан у својим наступима, а тржиште је то које лицитира, који ће то бити број смањења каматних стопа у 2024.
Пад каматних стопа, Америка је најпрагматичнија
“Оно што грађани треба да знају је да је највероватније, најтежи период иза нас, како у Европи, тако у Америци, да је ниво каматних стопа достигао неки такозвани плафон и да уколико се не десе неке велике револуционарне ствари, пре свега, у геополитичком смислу, можемо да очекујемо смањење каматних стопа", каже Стакић.
Према његовим речима, обично то иде динамиком да је Америка прва која је најпрагматичнија и проактивнија у том смислу, тако да ће Америка вероватно прва кренути.
"У Европи је мало другачија ситуација, пре свега, то није једно кохерентно и јединствено фискално тржиште и Европа се суочава са неким реалним економским проблемима. Највероватније ће бити и званично у рецесији, када изађу подаци за четврти квартал”, објаснио је Стакић.
Наводи да је и највећа европска економија, Немачка, у проблему.
Последњег месеца инфлација је скочила у Европи за пола процента, јер су укинуте одређене субвенције за храну и енергенте, каже он.
Да ли можемо да очекујемо пад инфлације
Професор Стокић напомиње да прво "идемо" са инфлацијом, да видимо како ће се инфлација понашати, па сходно томе ће реаговати и монетарна политика.
"Предвиђања су да ће до половине ове године у нашој земљи, инфлација да се врати близу горње границе коридора, до 5 посто. До јула бисмо могли да очекујемо на нивоу до 5 посто, а зашто да не и још неке ниже нивое до краја ове године, јер смо ми имали високе стопе раста у претходним годинама, тако да нам је база висока у том смислу и статистички, инфлација ће се показати нижим у наредном периоду", подвукао је Стакић.
Професор Стакић прогнозира да би било добро да инфлација буде пет одсто, ако не и ниже, реалан раст БДП-а три процента и да референтна каматна стопа буде спуштена у два или три наврата.
"Биће фискални дефицит, али у подношљивом и ограниченом износу", закључио је Стакић.
Коментари