Додељене награде за најинклузивније послодавце

Од фриленсера и радника у ИТ сектору до саветнице за запошљавање – Јелена Костић сведочи да високообразоване особе са инвалидитетом лако долазе до посла. Не и они са дипломом средње или неке специјализоване школе, поготово ако живе ван великих градова.

"Тако да та задршка код послодаваца, менаџера и радника, будућих колега зна да буде главна препрека у самом запошљавању, али то је све што може да се превазиђе са неким разговором и оснаживању самих особа са инвалидитетом", каже јелена која је дипломирани дефектолог и саветница за запошљавање особа са инвалидитетом.

Једну од њих, каже закон, послодавац је дужан да запосли на сваких 50 радника. О томе колико њих чека на посао, нема тачних података.

"Велики број компанија се одлучује да плаћа пенале уместо да запошљава особе са инвалидитетом зато што не постоји довољно посредовања између особа са инвалидитетом и тржишта рада", истиче директор Форум за одговорно пословање Невен Мариновић.

И купци радије купују код оних које препознају као хумане

При запошљавању радника, велике компаније су дужне и да воде рачуна о родној равноправности, заступљености националних и сексуалних мањина. Однос према родитељству је ставка о којој се на разговору за посао распитује све више радника. Чак и купци радије пазаре код оних које препознају као одговорне и хумане.

"Запослени имају искључиво петодневну радну недељу, пре тога у малопродајним објектима је то било другачије тако да два нерадна дана недељно су обезбеђена. Поред тога смо повећали број дана годишњег одмора, мислим да предњачимо на тржишту рада са 26 дана минимум годишњег одмора од чега је број дана за запослене у малопродаји додатно већи", истиче Марко Бабић из "Делезеа Србија".

Компаније би, кажу стручњаци, више улагале у људе и друштвену заједницу када би биле макар ослобођене пореза. То се посебно односи на донације хране.

"Ви морате да платите ПДВ као да сте је продали што не само да није стимулација него је и дестимулативно и доводи до тога да је фирмама јефтиније да униште ту храну, што је не само социјални него и еколошки проблем, него да је неком поклони", истиче Мариновић.

Иако се компаније често понашају као изоловани системи за стицање профита - не би смеле да буду ништа више од тек дела шире друштвене заједнице. Заједница им је и тржиште и ресурс из ког црпе кадрове и сировину. Зато су позване и дужне да друштву врате оно што од друштва и узму. И више од тога.