Српска села на интернету – зашто се Европљани све више одлучују за сеоски туризам

Сеоски туризам на породичном газдинству углавном је додатна делатност. Ту нема запослених и све послове обављају укућани. Већ три године, породица Матијевић у Виловима, селу на Златару дочекује госте од марта до новембра. Зими не раде, јер пут до њиховог домаћинства није проходан.

Оливера Матијевић каже да им је пут највећи проблем, неких 400 метра до куће, и да се више пута обраћала општини.

"Још увек није довољно асфалтирано путева. Путеви су некатегорисани, уски. Значи, проблем је и то што су власништво", каже Драган Костадиновић, власник апартмана на Златару. 

Надлежни кажу да се на Златару много гради, а развоју сеоског туризма све више доприносе инвеститори из Београда, Новог Сада, Суботице...

Ера класичног туризма се завршила, туристи су се променили, посебно европски, углавном иду на више кратких путовања. До смештаја у српским селима све чешће стижу преко интернета.

"Потребно је да још радимо на промовисању понуде, на видео-садржајима и укупно на туристичким програмима и на што више додатних садржаја у селима Србије", каже Владимир Ивановић из Љига са сајта Село.

Свако домаћинство мора да испуни одређене стандарде да би се бавило сеоским туризмом. У бази е-туриста, регистровано је више од 700 сеоских туристичких домаћинстава.

"Јако је важно да сваки туриста који дође у Србију зна да је смештен у легалном објекту, да угоститељ који пружа те услуге пружа то на начин који је прописао закон. На тај начин се пружа одређена врста безбедности туристима и, с друге стране пружа сигурност и самом угоститељу", каже Дуња Ђенић, помоћница министра за туризам.

Светска туристичка организација препоручила је Србији да се бави сеоским туризмом, који и у свету бележи раст. Највише таквих домаћинстава која се баве туризмом има у Аустрији, Француској, Ирској и Немачкој.