Српска јабука "добациће" до Кине, а спрема се и старт за јужноамеричко тржиште

Овогодишњи Фрут-нет форум југоисточне Европе у Београд је довео представнике водећих европских купаца и дистрибутера свежег воћа и поврћа из Мађарске, Шведске, Италије, Пољске, Белгије и других земаља. Да су српским произвођачима воћа и поврћа потребни такви партнери, потврђује присуство великог броја фирми.

Међу купцима је и "Ревергруп" са годишњим обртом од 82 милијарде евра и са продавницама у Немачкој, Аустрији, Чешкој, Словачкој, Румунији, Бугарској и Литванији.

"Интересује нас сво воће и поврће, у том периоду године када га нема на тржиштима на којима ми носимо робу“, каже Гордан Толевски из "Еурогруп Италија“.

Воће и поврће, према подацима Привредне коморе Србије учествује са 25 одсто у укупном аграрном извозу. Половина од тога се пласира управо на тржиште Европске уније.

"Тржиште воћа и поврћа, веома битно тржиште за целокупну привреду и пољопривреду Србије обухвата значајан део нашег извоза у пољопривреди која је можда и најздравија грана српске привреде јер бележи дугогодишњи суфицит“, рекао је Михаило Весовић из ПКС.

"У наредном периоду заједно са нашим пројектом "Велика и мала предузећа" подржаваћемо мала и средња предузећа која се баве производњом разних продуката од воћа и поврћа“, каже Наида Зечевић Бин, директорка канцеларије за демократски и економски развој УСАИД – Србија.

Међу најтраженијем је српска јабука, а ова година је за произвођаче родна. Биће кажу негде око пола милиона тона, разних сорти. Док су у засадима пре 10-12 година доминирале сорте које се траже у Русији, освајањем европског, а затим и тржишта Блиског и Далеког истока калеме се и сорте прилагођене тамошњим укусима.

"Мислимо да ћемо следеће сезоне, од августа следеће године да кренемо са првим испорукама за кинеско тржиште. Наравно, ту не треба да се зауставимо, треба да отварамо нека друга тржишта. На пример, занимљиво је тржиште Јужне Америке“, указује Гојко Загорац, председник српске асоцијације произвођача јабука.

"Лук и шаргарепа су роба која не трпи превелик транспорт зато што је то роба која је обично јефтина и ту је сваки цент јако битан и онда смо претежно оријентисани на околна тржишта, око Србије, али рецимо наша фирма произуводи и конзумну вишњу која је производ који има већу цену“, каже Нандор Вереш из задруге Агросој из Неузине.

Буџетом за наредну годину за пољопривреду је намењено око 105 милијарди динара. Први пут ће целокупан износ бити усмерен на подстицајне мере и субвенције јер ће, како обећавају у ресорном министарству, сви дугови према пољопривредницима бити измирени до краја године.