Међународни сајам намештаја – хоће ли салоне заменити онлајн продаја

Производња намештаја једна је од привредних грана које Србији доносе највећу зараду. Извоз из године у годину расте, као и потреба за мајсторима и инжењерима из области дрвне индустрије. У Београду је отворен 59. Међународни сајам намештаја, опреме и унутрашње декорације. Представља се више од 120 излагача из региона, Италије, Немачке, Кине, Пољске и Турске.

Током шест сајамских дана продавци намештаја, тепиха, расвете и кућног текстила потрошачима нуде 15 до 25 одсто попуста. Годинама уназад, цене спуштају и компаније које не учествују на сајму. Бити на сајму и даље је ствар престижа, иако је мање интересовање и произвођача и купаца.

Прошле године Србија је од дрвне индустрије и производње намештаја зарадила више од милијарду и по евра. Чак 700 милиона од извоза.

Шта је за производњу потребно из увоза

У прва три месеца короне промет намештаја пао је за трећину, али је пола године касније порастао 120 одсто. Порасле су и цене репроматеријала, увозног чак три пута.

"Увозимо кожу из Италије, увозе се штофови. Врло мало има домаћих произвођача коже, за намештај скоро и да нема у понуди. Све остало је са домаћег тржишта, што се тиче тих механизама, дрвета наравно", истичер Предраг Станојковић из фирме намештаја "Пегаз".

Цене се сада, према речима Александра Тодоровића из фирме "Мобелс", враћају у неку нормалу, с тим да су, истиче, у овом моменту 100 посто скупље у односу на период пре короне.

Салони или онлајн продаја

У Србији се производи све. Серијски намештај од иверице, али и масив. Стилски намештај углавном извозимо на исток, а на запад иде дизајнерски намештај минималистичких линија.

"Мислим да је најбољи ефекат онлајн и да ти салони из неког мог угла за ово што ми радимо можда нису добро решење", сматра Петар Љупчевски из "Карвингса".

Платформу која спаја дизајнере, потрошаче и произвођаче намештаја, на сајам су донели предузетници из Русије.

"У питању је клауд платформа у којој се лако дизајнира по жељи купца. У Русији месечно направимо око 15.000 нацрта намештаја. У Србији ћемо сарађивати и са мањим произвођачима", поручује Сергеј Киселев из фирме "Некст".

Која су занимања дефицитарна

Занимања попут столара и тапетара су дефицитарна и све боље плаћена, а сектору недостаје и високообразовани кадар.

"Инжењери за технологију дрвета су прилично дефицитарни у последње време. Мислим да је ово можда прави тренутак да и привреда препозна све то", оцењује проф. др Марија Ђурковић са Одсека за технологију дрвета Шумарског факултета.

Производња намештаја је једна од најпрофитабилнијих грана у сектору малих и средњих предузећа. У тој индустрији послује више од 3.000 предузећа, а запослено је 22.000 радника и увек се тражи радник више. Српски произвођачи веома су конкурентни и на регионалном тржишту, а улогу лидера имају произвођачи серијског плочастог намештаја.