Читај ми!

Просечна нето плата у Србији у другом кварталу 85.192 динара

Просечна плата по запосленом у Србији за други квартал ове године, према најновијим подацима Републичког завода за статистику, износила је 85.192 динара, што је за 2,4 одсто више него у првом кварталу ове године, а за 15,4 одсто више него у другом кварталу 2022. Најплаћенији програмери, у просеку примили по 263.246, док су запослени у услугама смештаја и исхране, где је просек најмањи, добили 51.274 динара.

Просечна плата у јавном сектору је износила 88.028 динара, што представља повећање у односу на претходни квартал за 1,6 одсто, а за 11,3 одсто у односу на друго тромесечје прошле године.

Просечне плате запослених ван јавног сектора биле су мање за око 4.000 динара и износиле су 84.047 динара, што је за 2,7 одсто више него у првом кварталу ове године и за 16,5 одсто више него у другом кварталу 2022. 

Разлике у примањима по делатностима су такве да су програмери, који су најплаћенији, у просеку примили по 263.246 динара док су запослени у услугама смештаја и исхране, где је просек најмањи, добили 51.274 динара.

Најновији подаци Републичког завода за статистику о примањима по делатностима, показују да је цела прерађивачка индустрија остварила просек од 75.656 динара, али су и у оквиру ње забележене велике разлике, па је у најплаћенијој, дуванској индустрији јунски нето просек износио 179.008 динара, док су запослени у преради дрвета у просеку примили само по 50.473 динара, а у производњи одеће око 3.000 динара више.

У рударству просек већи од 100.000, мајстори за кућне уређаје једва пребацују 50.000 динара

Просеком већим од 100.000 динара могли су се похвалити запослени у рударству, где је просек износио 114.008 динара, у финансијским и делатностима осигурања 127.015 динара, стручним, научним и техничким делатностима 113.651 динар, у снабдевању струјом и гасом 110.376 динара.

За разлику од њих, запослени у образовању, здравству и социјалној заштити, уметности, забави и рекреацији, пољопривреди, трговини, грађевинарству, саобраћају, пословању некретнинама нису добацили ни до просека, будући да је просек у образовању износио 76.897 динара, здравству и социјалној заштити 84.616, у уметности, забави и рекреацији 70.250, пољопривреди 69.202, трговини 71.326, грађевинарству 72.410, саобраћају 74.027, пословању некретнинама 78.413 динара.

Међу онима са најнижим примањима нашли су се и запослени у туристичким агенцијама и тур-операторима, пошто је њихов јунски просек износио 54.464 динара као и ангажовани на поправкама рачунара у других предмета за личну и употребу у домаћинству са просеком од 51.804 динара.

субота, 23. новембар 2024.
2° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње