Нафташки фер-плеј у скоку цена – како Србија пуни резерве да од игре мање зависи

Јелица Путниковић објашњава да од априла сирова нафта константно поскупљује, а да чланице ОПЕК-а, пре свега Саудијска Арабија и Русија, чувају тај свој приход. То су земље које зарађују, поготово Саудијска Арабија, на приходима од продаје нафте, гаса, али пре свега сирове нафте.

Додаје да они, као и остале земље чланице тог нафташког картела ОПЕК, договарају цене које њима одговарају, и иду и на то да нафта не поскупи енормно, али и на том тржишту, као и у свакој трговини има оних који спекулишу.

"Поскупеће нафта на више од 100, неки су чак рекли биће 200 евра по барелу, или 200 долара по барелу. То су те неке вести које се пласирају, пошто је интернет омогућио да видите ту вест за минут, два, онда људи кажу дај да купим док не поскупи, и ту је било тих неких поремећаја. Онај ко има робу, може да је прода, али није да нема утицаја ни купца", указује Путниковићева. 

Каже да према тзв. нафташком фер-плеју, пословање оних који купују нафту није пуно угрожено.

Држава и даље контролише цену

Истиче да је у Србији је и даље на снази ограничење цена горива, односно да држава контролише, одређује ту највишу цену. Иако су неке земље укинуле ту контролу цена, Путниковићева наводи да Србија није земља која излази на море, а то значи да увозимо нафту и деривате, не све и не велике количине, али да их увозимо.

"Онда се те цене у ствари формирају и на основу референтних, како кажу, цена самих деривата, поскупео је дизел, а поскупело је и млазно гориво, јер једноставно авиони све више лете. Људи су се после короне вратили путовањима и потрошња млазног горива је енормно порасла. И то на неки начин такође утиче на поскупљење", рекла је уредница портала Енергија Балкана.

Зашто су важни резервоари

Нова енергетска криза натерала је све да размишљају о томе да имају сугурно снабдевање и довољне количине горива, зато су, наглашава, резервоари за сирову нафту и деривате веома важни и у Смедереву и уопште у Србији.

"Гради се шест тих резервоара за складиштење нафтних деривата. Србија је, да кажемо, усвојила одредбе ЕУ да морамо и ми да имамо залихе сирове нафте, горива, да мора свака компанија која има бензинске пумпе да има за пет дана свог промета резерве у својим резервоарима или закупљеним. Сада је почело убрзано да се ради на испуњавању тих услова, тако да је сада ја мислим већ достигнут неки планирани ниво", сматра Путниковићева.

Такође, наводи и да ћемо морати и да увозимо нафту, немамо је довољно у својим налазиштима. Међутим, наглашава да резерва, макар била у дериватима на пумпама за те компаније за четири до пет дана или сирове нафте за 60, а циљ је 90 дана, значи стабилност, ако дође до поремећаја на тржишту. 

То, истиче Путниковићева, даје довољно времена да се држава и компаније обезбеде на други начин.

Реверзибилна хидроелектрана Бистрица

За пројекат изградње реверзибилне хидроелектране Бистрица у току је израда инвестиционо техничке документације и просторног плана подручја посебне намене са стратешком проценом утицаја на животну средину.

Објаснила је да се код реверзибилне хидроелектране вода скупља у акумулацији, углавном је то вештачко или кад се природни ток реке прошири направи акумулационо језеро.

"И то је у ствари најисплативији и најјефтинији начин за сада за акумулацију електричне енергије. Јер се заправо чувајући ту воду, скупљајући, будућа нека производња струје складишти буквално у тој води која ће се после пропустити кроз хидроелектрану", појаснила је уредница.

Додаје да Србија има план да пређе с велике потрошње, тј. велике производње електричне енергије из угља да производи што више обновљиве енергије и струје из хидропотенцијала.

"Сада да кажемо како се пуне та језера. Када има вишка електричне енергије у систему онда се једноставно вода цевима пење до тог акумулационог језера, значи пумпа се и ту се складишти", појаснила је је она.

Посебно истиче да ће Бистрица бити битна због тога што ће обезбедити и додатне количине производње, а то значи да јача капацитет целокупне електропривреде Србије. Такође, обезбедиће и  неку резерву, а оно што је најбитније, како наглашава, моћи ће тада да се производи струја не само када нам треба за балансирање обновљивих извора енергије, односно кад нема сунца ни ветра.

"То се надомешта значи том струјом из реверзибилне хидроелектране, али може да се прода на тржишту и када је најскупља, а то је сада ипак профит је на крају свима најбитнији", закључује Путниковићева.

Наглашава и да се ради стратешка аналаза о утицају на животну средину. "Ми већ имамо неколико хидроелектрана на Дрини, али оставља се ток кроз који рибе могу да плове. Значи да не буде да је брана преградила реку. Тако да и овде ће се сигурно правити једноставно та једна анализа да се што мање угрози живот средине", оцењује Путниковићева.