Три деценије стари трактори обрађују њиве у Србији, за набавку нових произвођачи немају пара

Трактори који се користе на српским њивама у просеку су стари 30 година. А како тренутно ствари стоје у пољопривреди, тешко да ће се нешто у скорије време променити.

“Пре неколико година сам купио атомизер, а иначе сва остала механизација је прилично стара. Један трактор ми је стар 45 година, а други је мало млађи, али не много. За сада не планирам набавку нове механизације. Имам пуно година, а не знам да ли ће то неко наставити да ради. Наш посед је мали и само од тога се не може живети”, каже Душан Лекић, пољопривредник из Лазарева.

“Кредити не долазе у обзир, а и са државом имам лоше искуство. Конкурисао сам за копање бунара, па нисам добио подстицаје. Направио сам по њима пропуст, јер нисам предао предрачун, већ рачун и одбили су ме. Тада сам решио да ми ни од кога ништа не треба. Што могу сам, то ћу да урадим и набавим, другачије не”, додаје наш саговорник.

Слично размишља већина произвођача с којима смо разговарали.

“1999. и 2005. сам узео по један трактор. Прикључне машине су још из осамдесетих година прошлог века. Ремонтујемо их сваке године, одржавамо да буду прецизне, али... Механизација је скупа, репроматеријал је скуп, а наша роба је јефтина. И онда не бисмо да се ширимо да не можемо да се покријемо”, објашњава Слободан Михајлов, пољопривредник из Елемира.

“Не волим и не узимам кредите, јер је то мач са две оштрице. Тако да за сад и не размишљам о обнови механизације. Ако буде цена наших производа мало боља, па да можемо да скупимо мало пара онда ћемо обнављати једну по једну прикључну машину. До тада ништа”, наводи наш саговорник.

Обнова механизације, тврде произвођачи, мора да чека неко боље време.

“Механизацију нисам скоро занављао због цена и саме механизације и наших производа. Мислим да ће то чекати неко наредно време. Кредити су тренутно јако скупи. Добар вид за набавку механизације је било субвенционисање од стране покрајине и републике где је било релативно повољно да се дође до нове опреме. Кад се стекну услови прво бих узео једну добру прскалицу”, каже Огњен Рацков, пољопривредик из Зрењанина.

Од почетка године углавном стижу трактори поручени лане

Тржиште пољопривредне механизације је знатно успореније у односу на прошлу годину, кажу упућени. То се највише огледа у тражњи тј. спремности пољоприведника да инвестирају у набавку нових машина.

„Иако тренутни бројеви упоређујући податке за првих шест месеци по питању увоза тракотра, комбајана и телехендлера не показују да је дошло до пада у продаји, то се веома осети у продаји прикључне механизације. Трактори и телехендлери који су од почетка године „ушли“ у Србију у већини случајева су испоруке које су део ИПАРД 2 програма. Такође, многе од увезених машина су наручене прошле године, али због дужих рокова испоруке насталих због недостатка појединих компоненти у индустрији, испорука је померена за ову годину“, каже Марија Антанасковић, генерална секретарка Пословног удружења увозника и извозника пољопривредне механизације.

Од почетка године, према подацима којим ово удружење располаже, увезено је нових 6.433 машина вредности 103.512.417,86  евра. Прошле године у истом периоду је било увезено 7.748 нових машина вредности 83.091.633 евра.

„Вредност увезених машина је знатно већа без обзира на број јединица, будући да су цене пољопривредних машина у међувремену повећане за од 10 до 40 одсто, због поскупљења сировина и енергије“, објашњава наша саговориница.

„Евидентан је пад увоза прикључне пољопирведне механизације. Тако је, на пример, у првих шест месеци 2022. било увезено 581 нови плуг, а ове године 125. Такође, лане је увезено 382 сејалице, а ове године у првих шест месеци 243. Ови бројеви показају значајан пад у првих шест месеци ове у односу на исти период прошле године“, додаје Антанасковић.

Продају је, потврђује, највише успорила незавидна ситуација пољопривредника.

„Прошле године су многи пољопривредници погођени сушом и знатно смањеним приносима од очекиваних. С друге стране цене пољопирведних производа су преполовљене, а будући да је извоз житарацица био забрањен, многи нису, у моменту кад је била добра цена, успели да продају своје производе“, истиче наша саговорница.

„Пољопривредници нису остварили зараду, па немају простора за инвестиције. Такође, дошло је да раста референтних камата, а изостале су субвенције за набавку пољопривредних машина. Продаја пољопривредних машина је у највећој зависности с ценама пољоприведних производа, а надасве у тесној вези за различитим мерама за субвенције намењене набавци машина“, објашњава секретарка Пословног удружења увозника и извозника пољопривредне механизације.

Произвођачи желе нову механизацију, али не могу да је приуште

Пољопривердници, каже, знају шта им је потребно и шта би желели, али, нажалост, то често не могу да купе.

„Купују оно што могу, иако су свесни чињенице да би нека друга решења донела више. Ипак, за многе с обзиром на структуру механизације, свака набавка нових машина представља велики корак напред“, каже наша саговорница.

„Конкурс Светске банке, популарно названи 40:50:10 прошле године је многим пољопирвредницима омогућио да замене своје старе тракторе после вишедеценијског коришћења. То су махом технолошки једноставнији и ценовно приступачнији трактори. За многе је то била куповина после дуго, дуго времена“, прецизира Антанасковић. 

Њиве у Србији се углавном обрађују старим ИМТ-овим тракторима

Од око 5,1 милион хектара пољопривредног земљишта, у Србији се користи 3,4 милиона хектара или око 67 процената. То земљиште обрађује око 460.000 трактора велике старости.

„Чак 90 посто трактора у Србији старије је од 20 година. Већина је произведена у ИМТ-у, који је затворен 2015, а који је производио до 45.000 трактора годишње. Рачуница показује да би у наредних 10-ак година требало заменити око 200.000 трактора. Истовремено, свега 5 процената ових пољопривредних машина старо је до 10 година“, каже проф. др Лазар Савин са Пољопривредног факултета у Новом Саду.

Просечна старост трактора у нашој земљи је око 30 година.

„Са таквим тракторима немогуће је имати успешну економичну производњу хране. Често се кваре, па долази до застоја што неповољно утиче на извршење агротехничких операција у оптималним роковима чиме се смањује принос свих биљних врста“, објашњава наш саговорник.

„За обнову застарелог тракторског парка неопходно је да се до 2030. у пољопривреду уводи најмање 21.000 нових трактора годишње. То је у овим условима немогуће јер немамо сопствену производњу већ се ослањамо на увоз. У 2022. увезено је око 5.000 трактора, за шта је уложено око 111 милиона евра“, наводи Савин.

Оживљавање домаће производње трактора

Решење би, каже, могла да буде обнова домаће производње.

„Годишње би у Србији требало да се производи око 30.000 трактора и то 20.000 за домаће тржиште и 10.000 за извоз. Процена је да бисмо на тај начин остварили добит од око 300.000.000 евра годишње“, каже професор.

„Поред фабрике трактора на нивоу Србије потребно је формирати још око 100 продајно сервисних станица. Овај центар запошљавао би више од 10.000 нових радника различитих стручних звања“, истиче Савин.

Набавку механизације не би требало посматрати као трошак, већ као инвестицију.

„Нови трактори би довели до смањења потрошње горива и мазива, смањили би се кварови, застоји, трошкови одржавања, а више би се штитила животна средина... Употреба нове механизације свакако би допринела повећању приноса“, истиче наш саговорник.

Када би стање на тржишту пољопривредне механизације могло да се поправи у овом тренутку тешко је прецизирати. Нажалост, ни прошла, ни ова година не иду на руку произвођачима. У 2022. суша је узела свој данак, а у последњих неколико недеља временске непогоде и олујни ветрови уништили су многе савремене засаде, као и усеве на њивама.

Стручњаци кажу да је подршка државе при набавци механизације и те како битна и да се у периоду када такве мере постоје повећавају тражња и продаја.