Талас отпуштања у фабрикама текстила – како заштитити права радника, али и државну касу

Због отказа СМС поруком, Инспекција рада ће, иако јој се нико од запослених није обратио, отићи у "Џинси", док, како кажу, у власотиначкој фабрици "Грунер" нису открили пропусте у отпуштању.

Саша Перишић из Инспектората за рад каже да је, када је у питању "Грунер" послодавац урадио програм технолошког вишка, 19 запослених се јавило и они су добили стимулативне накнаде, што је већи износ од онога што закон прописује.

Након деценије и по пословања овде, та фирма је пре осам месеци ушла у четврту фазу улагања уз запошљавање 200 радника. Док траје уговор, најчешће је то три до пет година, држава има начина да повуче дате субвенције.

"Фирме се повлаче после обавезног рока – не крше ништа, али су радници угрожени"

Директор Развојне агенције Србије Радош Газдић наводи да смо у последњих 10 година имали 300 уговора, од којих су само три раскинута, а новац је враћен у буџет.

Професор Економског факултета у Београду Слободан Аћимовић објашњава да је проблем за Србију ште фирме одлазе после тог рока на који су се обавезали.

"Суштински, они ту не крше ништа, али су радници угрожени", напомиње Аћимовић.

Оцењује да су текстилне турске фирме отишле, јер је можда у тој земљи радна снага сада јефтинија него у Србији.

"Џинси" је за 12 година пословања код нас, од 25 запослених стигао до 700, које сада оставља без посла.

Радници "Џинсија" у Лесковцу кажу да имају велики проблем, и да су се отпуштања могла наслутити, пошто су касниле плате и путни трошкови за два месеца.

Зашто је радницима важно да фирма оде у стечај, а не у ликвидацију

И док локална самоуправа у Лесковцу са надлежним министарствима настоји да део радника преузму "Јура" и суседна италијанска фабрика, из синдиката објашњавају зашто је важно да "Џинси" пре гашења спроведе стечај.

Зоран Михаиловић из Савеза самосталних синдиката Србије сматра да се нису стекли услови да фирма оде у ликвидацију, и да би најпре требало да оде у стечајни поступак да би повериоц моглии да се намире.

“Према нашим информацијама, они дугују за воду и струју, дугују и радницима неплаћене порезе и неисплаћену плату“, истиче Михаиловић.

Ако у стечајној маси не буде довољно да се намире дуговања радницима, они то могу наплатити од Фонда солидарности. У случају ликвидације фирме, то није могуће.