Добар трактор и нове сорте нису довољни – уз "паметну" пољопривреду до бољих приноса

Будућност је почела – добар трактор, нове сорте и заштитна хемијска средства нису довољни у борби са климатским променама. Пречица до већих приноса за научнике "Биосенса" је нанотехнологија. Више од 10 милиона евра уложено је само у опрему за прикупљање и анализу података из микробиома земљишта и биљака.

"Биљке су постале извор података. Колико имамо праве сензоре и методе да то конвертујемо у податке, то је асет за будућност и даљи развој", објашњава директор "Биосенс" института Владимир Црнојевић.

Паметни системи и дронови

Иновације у пољопривреди препознао је и приватни сектор. Све више компанија и стартâпа развија паметне системе за наводњавање, агро-дронове.

До пре десет година могли су само да снимају и мапирају. Данас, из ниског лета, третирају биљке онда када у њиву, због блата на пример, не може ниједна друга машина. 

"Дрон најједноставније можемо да опишемо као летећи атомизер који продувава вегетацију. Финим ситним капима и кроз ваздушну подршку, коју остварује врло прецизно и профиласно, дозира прописану количину препарата. Цена такве опреме и увођења је у равни једног воћарског атомизера", каже Момир Алвировић из "Агродрона".

Тренд дигитализације

На све веће потребе за храном, државе покушавају да одговоре дигитализацијом, а то је тренд који прати и Србија. Подаци о аграру се централизују, а пријаве за субвенције већ су прешле у електронски облик.

"Наши пољопривредници показали су пријавама за субвенције, којих је у овом тренутку преко 400 000, колико су спремни за дигитализацију", прича државна секретарка у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Ивана Поповић.

Према њеним речима, Министарство наставља да шири дигитализацију, као и паметну и прецизну пољопривривреду.

Подршка и помоћ

Помоћ у дигитализацији пољопривреде у Србији и другим земљама Западног Балкана пружају и пројекти, попут велике-мале привреде коју финансира америчка влада и подршке руралним подручјима Југоисточне Европе, који подржава Немачка.

"Радимо на увођењу паметних решења у пољопривреду и агробизнису. Желимо да фармери повећају продуктивност и да задрже конкурентност на глобалном тржишту. Хоћемо да им помогнемо да увиде своје потенцијале и креирају бољу будућност за своје породице", истиче Брук Ајшам из Усаида.

Спој ИТ и производње

Денис Кајзер из ГИЗ-а наводи да је циљ пројекта да се пољопривредници на југу и истоку земље упознају са дигитализацијом и зеленом агендом.

"Паметна" пољопривреда спаја најбоље што Србија има – ИТ индустрију и производњу хране. Од извоза те две гране зарађујемо седам и по милијарди евра.

Пољопривредницима су на располагању бесплатне апликације "Биосенса", помоћу којих могу да прате промене на небу и у земљишту, као и појаве штеточина.