уторак, 30.05.2023, 21:00 -> 22:06
Извор: РТС
Аутор: Биљана Вранеш
Штедљиво коришћење ресурса и бесконачна рециклажа материјала – да ли је кружна економија будућност
Свет троши више ресурса и ствара више отпада него што планета може да издржи. Рециклира се само седам одсто и претвара у сировину. Финска, светски лидер у смањењу прекомерне потрошње и очувању природних ресурса, домаћин је Светског форума циркуларне економије. Представљена су кружна решења која помажу економијама да се уклопе у границе природе, како би се сачувао биодиверзитет и успориле климатске промене.
Економија у којој се ресурси користе штедљиво, а материјали бесконачно рециклирају, привлачна је и еколозима и пословним људима. Светски форум у Хелсинкију окупио је око 2.000 људи из пословног света, представника државних институција и младих заинтересованих за економију која не успорава раст, већ послује у хармонији с природом.
Делегација Србије снажно је мотивисана да најбоље са форума и примени. Наша земља има шансу да постане регионални лидер и да својим примером мотивише друге државе Западног Балкана.
"Србије је доста урадила на стварању амбијента за циркуларну економију кроз доношење Програма за развој циркуларне економије, чије активности се увелико примењују и представљају сигуран пут ка зеленој транзицији. То су препознали привредници и грађани који у све већем броју одвајају отпад", поручује државна секретарка Министарства заштите животне средине Сандра Докић.
Према њеним речима, како бисмо наставили тим путем морамо да следимо примере добре праксе и размењујемо искуства са земљама које су лидери у циркуларној економији, попут Финске.
Пројекти за циркуларну економију
За заустављање климатске кризе, прелазак на обновљиве изворе енергије није довољан. Зато и Програм за развој Уједињених Нација подстиче компаније које циркуларно размишљају.
"УНДП је, у сарадњи са Министарством, подржао је 28 иновативних пројеката са око милион и двеста хиљада долара. Тестираће циркуларне пословне идеје, што ће довести до смањене употребе нових сировина, мање отпада, загађења и емисија, али и мање трошкова за произвођаче", каже Ана Митић Радуловић, координаторка Пројеката УНДП-а.
Додаје и да су поједини пројекати иновативни на светском нивоу, као и да у Хелсинкију њихови аутори имају прилику да упознају сличне иноваторе из других земаља, са којима могу да остваре сарадњу, те да заједно осмисле развој идеја.
"Овај догађај је веома инспиративан, јер указује на неопходност повезивања науке и привреде, односно потребу да се нова научна истраживања нађу примену у привреди, као и укључивање науке и истраживача у решавање кључних проблема савременог друштва попут, енергетске ефикасности, органског и пластичног отпада", каже др Лариса Илијан, научни саветник у Институту за биолошка истраживања "Синиша Станковић".
Кружна економија у будућности доминантна
Свака компанији део је екосистема и зато први човек финског иновационог фонда верује да ће кружна економија бити доминантна у будућности.
"Морамо да се позабавимо климатским променама. Све већа тема је губитак биодиверзитета. Потребан је економски раст да бисмо имали послове, економско благостање и богато друштво. Потребно је одрживије тржиште, као економија. Циркуларна економија је начин да се друштво организује да раст буде одржив", поручује Јирки Катајнене, председник Финског иновационог фонда "Ситра".
У решавању климатске кризе управо циркуларна економија има све већу улогу. Главни град Финске већ је знатно смањио допринос глобалном загревању.
Емисија по становнику је 49 одсто мања него 1990. године. Стратегија је да до 2030. Хелсинки буде угљенично неутралан. Када тај циљ постигне, овај град више неће загревати планету.
Коментари