Зашто су лук и јаја рекордери у поскупљењу - шта брже расте, плате или цене

Готово сваки пут када кренемо у набавку, чини нам се се да нам је потребно више новца него прошли пут.

"Месо, поврће, воће, све, не постоји нешто што је остало по истој цени, ово је букавално никад горе", жали се суграђанка.

И  други грађани истичу да су највише поскупели месо, месне прерађевине и млечни производи, али жале се и на слаткише, посебно чоколаду.

За шећер, уље, млеко, јогурт јаја и пилећи филе пре две године требало је да издвојимо 1.179 динара, прошле године нас је то коштало 1.468, а данас 1.750 динара.

И на пијацама је слична ситуација. Незаобилазни састојак скоро сваког јела кошта и до 300 динара.

"Све мање људи има на пијаци, цена робе није толико баш поскупела, скупља је у односу на претходне дане, али не толико много. Црни лук је поскупео, али не нешто много био је 150, сад је 200 динара", објашњава један продавац.

Колико кошта један просечан ручак

"Подоста, рецимо треба купити на пијаци, све је поскупело за дупло, или тродупло, онда гледам где је јефтиније. Отприлике 1.000 динара најмање за једноставан ручак, ако је неки компликован, онда мора и 2.000", рачуница је једне суграђанке.

И друга истиче да је све доста скупље, као и да зависи шта је на менију тог дана.

"Па пуно, пошто сам видела да је лук 200 динара, за месо и да не причам", жали се Београђанка.

Најједноставнији десерт после ручка, постао је скоро луксуз. За обичну чоколаду, која одавно није у паковању од 100 грама, него су нам је стањили на 80, треба издвојити најмање 150 динара.

Колико кошта да направимо колач, посебна је прича, јер су само јаја поскупела 30 одсто. У маркету у којем смо били, десет најјефтинијих кошта 250 динара. 

Шта брже расте - цене или плате

Бојан Станић из Привредне коморе Србије објашњава за РТС, да су према подацима за прошлу годину плате у реалном износу порасле за 1,7 одсто, али да у периоду од октобра, па после Нове године имамо реалан пад плата. 

У децембру је каже просечна нето плата била око 84.000 динара а такозвана медијална плата је око 60.000.

"Шта значи медијална зарада. - да 50 процената оних који примају зараду, примају до тог износа. Других 50 процената је преко тога. С друге стране имате просечну стопу инфлације од 12 посто а животне намирнице су порасле готово дупло више од тога. Људи који су најсиромашнији, они су релативно и највећи купци производа чија је цена највише порасла", истакао је Станић. 

Указује да пад те куповне моћи, који ће бити настављен вероватно и у једном делу идуће године, утиче на смањење домаће тражње и да самим тим смањује потенцијал привреде што се мери БДП-ом. 

Чекају ли нас нова поскупљења

Од маја би поново требало да поскупи струја, осам одсто и гас  11 одсто.

Према оцени Станића по једном основном сценарију то поскупљење би могло да допринесе да инфлација практично остане на овом нивоу, а по другом екстремнијем сценарију то би довело до додатног раста инфлације.

"То онда значи да имамо једно брже, условно речено губљење куповне моћи становништва", прецизирао је Станић. 

Истиче да ће грађани остети нова поскупљења када се заврше летњи одмори, почне школска година и нова грејна сезона.

"Када дође нова грејна сезона на међународном тржишту опет расту компоненте, са друге стране имамо с ММФ-ом договорено повећање цене гаса, а најесен вероватно и електричне енергије и у том смислу све то утиче на то да ћемо имати оптерећенији кућни буџет", указује Станић.

Такође најављује и повећање камата на кредите које ће додатно оптеретити буџет грађана.

Добра је вест, каже, то што ћемо имати очувану макроекономску стабилност што је значајно за инвеститоре и запосленост.

"Савет за државу је да на један селективан начин помаже онима који су најугроженији док траје криза и да што ради на томе да што боље очува макроекономски амбијент у земљи", поручује Станић.