Грубишић: Камате расту, кредити поскупљују, штедише у банкама ће бити добитници

Грађани могу да одахну бар због једне стври. Након што су поједине банке повећале цене накнада и провизија, Народна банка Србије се огласила - банке наредних годину дана неће повећавати накнаде, а оне које су их подигле од почетка прошле године, мораће да их умање за 30 одсто или да их врате на ниво пре поскупљења. 

С друге стране, повећана је и референтна каматна стопа за 25 базних поена. Професор Београдске банкарске академије Зоран Грубишић за РТС објашњава да ли ће то повећање задати главобољу онима који имају стамбене кредите, односно на који начин се то одражава на рату.

Сазнајте и колико рата скаче ако је кредит 70.000 евра и код уобичајеног готовинског кредита у динарима, а при томе да се не спотакнете на еурибор и белибор. 

Референтна каматна стопа је виша за 0,25 одсто, што значи сада износи три одсто. Повећање каматне стопе може утицати на кредите грађана који имају варијабалну каматну стопу у динарима, да ли је ово тачно? Да ли се тиме компензује то што је евро пао?

Тренд повећања референтне каматне стопе код нас прати оно што раде велики играчи, односно велике централне банке (ФЕД, ЕЦБ) и то је оно што централне банке преузимају када се процени да постоје јака инфлациона очекивања коју карактерише висока међугодишња инфлација.

Последица тога јесте да расте и белибор (референтна каматна стопа на домаћем међубанкарском тржишту), а управо белибор представља основицу за варијабилну каматну стопу за динарске кредите.

Дакле, раст белибора директно значи повећање каматне стопе на динарске позајмице (кредите, кредитне картице, дозвољени минус), односно скупље је задуживање у динарима.

Не сматрам да се тиме компензује што је евро пао, узимајући дужи период у обзир однос евро-динар је прилично стабилан и ту није било значајнијих осцилација.

На примеру израчунати рату после повећања референтне каматне стопе: кредит 70.000 евра, рата је била 290 евра, на 30 година, кредит је узет пре 4 године. Колико сада износи?

Повећање референтне каматне стопе генерално не утиче на стамбене кредите јер су они практично у потпуности евро индексирани, па је за њих значајно шта ради ЕЦБ, односно како се то манифестује на еурибор.

Међутим, и еурибор је у порасту и то отприлике за сличан износ као и белибор, примерено сличне су биле реакције и Европске централне банке (ЕЦБ) и наше Народне банке Србије (НБС).

Ако узмемо у обзир износ од 70.000 евра стамбеног кредита на период од 30 година, где је рата била око 290 евра, повећање еурибора за 0,5% би учинило да рата буде већа за неких 20-ак евра.

Слично томе, ако узмемо динарски кредит од 300.000 динара на период од 5 година (уобичајени готовински кредит у динарима), рата је ту могла да буде око 5.800 динара, а након повећања белибора за истих 0,5%, рата би могла да скочи за неких 70 динара.

Ствари овако гледано не делују драматично, али оно што упућује на опрез је да је за очекивати да ће тренд повећања референтних камата да се продужи.

Наравно да је за оне који имају ту финансијску могућност вредно размотрити и могућност делимичног превременог враћања кредита којим би се могло значајно уштедети по основу будућих камата које треба платити банци. 

Један од начина да успорите инфлацију је да повећате цену новца. Када повећате цену новца, спорије се и мање задужујемо, можемо ли тако да утичемо на будућу инфлацију?

Подизање базичне цене новца, а то су референтне каматне стопе које одређују централне банке представљају опробан инструмент у борби против инфлационих очекивања и начин да се инфлација доведе под контролу јер мање задуживање значи контролу агрегатне тражње преко инвестиција и текуће потрошње које се последично смањују.

Оно што је данас посебан изазов је што се уз инфлацију очекује да ће да иде и низак привредни раст, тзв. стагфлација, па ово подизање каматних стопа може привреде да уведе у озбиљнију рецесију.

У том смислу је неопходна координација фискалне и монетарне политике у заједничкој борби против двоглаве аждаје (инфлација и низак привредни раст).

Банке наредних годину дана неће повећавати накнаде, а оне које су их подигле од почетка прошле године, мораће да их умање за 30 одсто или да их врате на ниво пре поскупљења. Да ли је у питању био џентлменски споразум?

Сматрам да је питање подизања накнада решено управо кроз тзв. џентлменски споразум између НБС и пословних банака и таквих примера смо имали и раније.

Чувен је био тзв. Бечки споразум где су се банке обавезале да неће смањивати ниво кредитне изложености у региону.

Све је сада прецизно договорено, а пажљивим аналитичарима ће кроз билансне категорије банака остати да израчунају колико ће грађанима остати новца у џепу, односно колико банке на овим накнадама у стварности зарађују и да ли тиме делимично компензују приходе од камате јер накнаде представљају некаматоносни приход банака.

Да ли ће штедња грађана постати исплативија. Банке су до сада плаћале на штедњу ниске каматне стопе, а са овим мерама то може да се промени. Банке ће можда изаћи са понудом за штедњу бољом него што је то било у претходном периоду?

Прилично је извесно да ће на овом расту камата добитници бити штедише где ће се њихови улози сада више вредновати и то се већ види кроз маркетиншке поруке банака везано за орочену штедњу на три године која је почела поново да се промовише.

Наравно, колико ће тачно скочити камате на орочену штедњу зависиће и од потребе банака да се финансирају на овај начин, односно од њихове ликвидности.

Еурибор је саставни део камате за дужнике са кредитима индексираним у еврима.  Постоје дневни, преконоћни, недељни, месечни, тромесечни, шестомесечни. На шта обратити пажњу при потписивању уговора?

Еурибора заиста има више, али свако треба да обрати пажњу како је потписао уговор и која је за њега референтна основица за промену варијабилне каматне стопе.

Уобичајено је да се за стамбене кредите узимају тромесечни или шестомесечни еурибор, али се и они пракитчно померају у истом смеру, мале су разлике у очекивањима, па је ту битније да свако погледа када се њему и колико пута годишње мења камата - у случају тромесечног еурибора је то четири пута годишње, а у случају шестомесечног еурибора је два пута годишње.

НБС је од маја до сада на девизном тржишту купила 1,125 милијарди евра, јер је понуда евра већа од тражње, шта то значи?

Кроз интервенције на девизном тржишту НБС утиче на дневне осцилације када је девизни курс у питању, па управо када се појави већа понуда евра на тржишту следе позиције нето куповине евра од стране НБС, на тај начин се повећава количина динара у оптицају, а увећавају девизне резерве земље.

Супротно се дешава када прети раст евра и када је повећана тражња за евром, тада НБС има повећану позицију нето продаје девиза и тада се смањује ниво девизних резерви по овом основу, а стерилише се вишак динара.

У протеклом периоду су се по овом основу благо увећале девизне резерве земље, али се може лако десити да то управо буде искоришћено за продају у периоду када буде притисак на раст евра.

Да ли се очекује да евро на дужи рок буде на овако ниском нивоу?

Тешко је ствари прогнозирати на дуги рок јер имамо пуно неизвесности глобалне природе, али је моје очекивање да у овој години девизни курс свакако остане стабилан.

На будуће кретање девизног курса ће у највећој мери зависити да ли ће се реализовати очекивани прилив страног капитала у наредној години у виду страних директних и портфолио инвестиција.

Пројекција раста БДП-а за ову годину и даље је 3,5 - 4,5 одсто, да ли је реална?

Ускоро ће се завршити и трећи квартал, па ћемо тек тада моћи реалније да сагледамо очекивани привредни раст у овој години.

Мислим да је за очекивати да буде благих корекција на доле јер је то нешто што се дешава у евро зони, а ми одатле вучемо значајне импулсе у погледу очекиваног привредног раста.