Кад је економија на нишану, нема ни великих губитника ни победника

Биће довољно соли, шећера, уља, брашна, пшенице и кукуруза. У резервама имамо 800.000 тона пшенице и милион тона кукуруза. У региону је помама за житарицама, тврде надлежни.

О томе зашто људи ипак страхују од празних рафова, како тумачи одлуку о забрани извоза, шта ће бити са гасом и очекује ли нас даљи раст инфлације због ратних дешавања, за интернет портал РТС-а говори проф. др Слободан Аћимовић. 

Упркос апелима, људи и даље стварају залихе. На питање како да нас убеди да се не прибојавамо несташица и празних рафова и откуд толика куповина, пре свега брашна, Аћимовић каже да је то страх од неизвесности коју смо преживљавали и 90-их, затим пре две године због епидемије и сада – страх од тога да ће нешто нестати.

"Пре две године када је почео ковид нисмо имали празне рафове, али овај народ памти шта је било пре 20 или 30 година. Памте пар-непар за гориво, кафу на бонове… Кад год имамо нестабилност имамо страхове. То је психолошко питање", напомиње Аћимовић. 

Забрана извоза пшенице, кукуруза, уља требало би да примири цену хлебног зрна на домаћем тржишту. Тешко је предвидети шта ће се догађати наредних месеци, али је сигурно да јефтине хране више нема.

Меру забране извоза за пољопривредне произвођаче који имају вишкове, тумачи као добру почетну меру која мора да се донесе, али да ће доћи до промене одлуке када се види стабилност на тржишту.

"Влада мора одмах да забрани извоз, али за месец дана, ако дође до попуштања, одређене квоте моћи ће да се извезу. Колико и када, то је на Влади да прорачуна. Значи, да забранимо извоз па да размислимо да квоте понудимо тржишту. То је прва мера која мора да се донесе, а онда квоте за извоз", истакао је Аћимовић. 

Држава се одриче 20 одсто акцизе на гориво, шта ће бити за месец дана 

Влада Србије усвојила је Уредбу о ограничењу цена нафтних деривата која ће важити наредних 30 дана, до 11. априла.

Цене нафтних деривата усклађиваће се сваког петка у 15 часова са ценама сирове нафте. Уредбом је прописано да се највише малопродајне цене формирају тако што се просечне велепродајне цене увећају за шест динара.

Држава ће се одрећи 20 одсто акцизе, пољопривредници ће плаћати 179 динара. Држава губи 35 милиона евра месечно.

Професор Аћимовић напомиње да је то краткорочна мера. Поставља се питање шта ће бити за месец дана – добро је за пољопривреду, а штити и стандард грађана.

"Добро је да држава стимулише јавне превознике, тј. да настави са смањењем акциза за специјализоване транспортне фирме, као што је ГСП, да би се повећала конкурентност. Значи, ова мера за јавни превоз да остане дугорочно за јавно лиценциране превознике. То би био добар стимуланс државе – диференцирана акцизна политика", предлаже Аћимовић.

Цена гаса на клацкалици, какве су реакције

"Црно злато" рат у Украјини претвара у суво злато, а цене гаса скачу. Поједине земље ЕУ зависе од руског гаса и до 60 одсто.

Русија зависи од европског тржишта гаса, нема алтернативу европском тржишту, нити по количини, нити по цени. 

"Класичне су реакције тржишта на изразите волативности. Да су главни понуђачи гаса ограничили понуду, реакције би биле веће", рекао је Аћимовић.

Према његовим речима, ниједан од осам нафтовода кроз Украјину није пресечен, сви несметано теку, понуда није ограничена.

"Неке земље су рекле да размишљају да прекину довоз, то утиче на тражњу. Немачка би стала ако престане довоз гаса. Ниједан гасовод кроз Украјину није прекинут. Није проблем на страни понуде већ на страни тражње", каже је Аћимовић и понавља да понуда гаса није смањена, а то важи и за нафту. 

"Не постоји ниједан економски резон да се неко одрекне, попут Немачке, снабдевања гаса из Русије, Европа би стала, да не кажем грејање", рекао је он.

Сви губе 

Сви у овоме губе, никоме није пријатно, велика је неизвесност, а практично су, како истиче, разлози за то политички.

Колико ће фирми да изгуби приход, запитао је професор и навео пример "Реноа", који ће изгубити 12 одсто због тога што су отишли из Русије.

Навео је и пример аутомобилске индустрије која кубури са чиповима, а неон је гас који се производи у Украјини.

"Кад стане ово, све ће се наставити. Ко би се лако одрекао 10 или 20 одсто прихода", нагласио је Аћимовић. 

Инфлација може да буде проблем

Што дуже буде трајао конфликт у Украјини, цене ће се све теже држати под контролом, а неизвесно је и то колико ће, у тим околностима, раст плата моћи да прати инфлацију.

"Инфлација може да буде проблем – у Европи износи 5,8 одсто, у Америци 7,8 одсто, зар је реално очекивати да је код нас не буде. Одмах по заустављању ратних активности, инфлација  ће се смирити, само да не будемо у стагфлацији", каже Аћимовић.

Према његовим речима, краткорочне инфлације ће бити.

"У другом кварталу инфлација ће се манифестовати, па ће се после вероватно смирити. Кућни буџет биће смањен због инфлације. Очекујем неку врсту краткорочног ефекта. Чим се инфлација заустави, буџет ће се стабилизивати", каже он.

Поставља се питање како ће се ово одразити на раст економије. Код нас је, каже, планиран на четири одсто.

"Залетели смо се после короне и ово нас је сустигло. Није ово локални сукоб, ово је ратна тензија која због глобализације привреде има ефекте на цео свет", рекао је Аћимовић.

Неће бити планираних стопа раста 

Аћимовић, даље, наводи да тржиште реагује експлозивно због ратне и политичке неизвесности. Привреде су повезане. Глобализација је много тога повезала, ланци снабдевања су поремећени, понуда је ограничена, тражња показује страхове.

"Неће бити планираних стопа раста ни код кога. Нико није срећан због овога. Нема превеликих победника и губитника", закључио је Аћимовић.