Донирање, нада за живот

Животи шесторо људи продужени су захваљујући двема породицама које су дозволиле донирање органа њихових најближих, који су преминули у нишком Клиничком центру. Пресађена су четири бубрега и две јетре. Од 881 особе која чека нови бубрег, трећина је са југа Србије.

На Клиници за нефрологију у Нишу успешно се опорављају четири пацијента који су после вишегодишње дијализе, нове органе добили од пацијента који су у нишком Клиничком центру доживели мождану смрт.

Међу њима је и тридесетједногодишњи Мирослав Будеђ из Ниша, који је на дијализи био годину дана. У сличној ситуацији је био и његов брат, коме је отац пре пет година дао бубрег.

Мирославу нису одговарали параметри који морају бити испуњени да би се подвргао трансплантацији са живог даваоца, па је био на јединственој листи чекања органа. После хирушког захвата он се добро осећа, неверујући да је сада потпуно излечен.

Добро је и Иван Соколовић из Ниша, који је са Мирославом у истој соби, а који је имао среће да бубрег добије од живог даваоца, своје мајке.

Од 1.200 људи са југа Србије, који три пута недељно по четири сата морају на дијализу, четвртина може бити излечена транспланатацијом. Већина нема живе даваоце међу родбином, па им је донирање органа са особа које доживе мождану смрт, једина нада.

За годину дана, десет породица је дало сагласност тиму за транспланатацију у Нишу, за узимање органа са преминуле особе.

Директор Неурохирушке клинике у Нишу Иван Стефановић рекао је да је разговор са породицом преминулог пацијента врло сложен и тежак посао, јер многи на то нису психички спремни и углавном долазе из традиционално, затворених средина у којима је транспланатација још увек новина.

У Сврљигу живи Светлана Јоцић, која са бубрегом непознатог донора живи пуне 32 године. Бубрег је добила 1978. године у Лиону у Француској. Те године француски тим за трансплантацију сарађивао са Клиничким центром у Нишу, а прва група бубрежних болесника из Србије, њих 28, је оперисана у Француској.