Читај ми!

Ћутање оставља последице за цео живот – како заштитити децу од сексуалног злостављања

Сексуално злостављање деце често остаје скривено, а последице жртве носе читавог живота. Професорка Филозофског факултета у Новом Саду Јелена Танасијевић упозорава да деца од најранијег узраста морају да науче да препознају и поставе личне границе, док оснивач швајцарске фондације Гвидо Флури истиче да је неопходно прекинути ћутање, обучити стручњаке и обезбедити ефикаснију заштиту деце.

Професорка Филозофског факултета у Новом Саду Јелена Танасијевић истиче да је важно да деца већ у најранијем узрасту науче да препознају и поштују сопствене границе.

"Морамо много раније да почнемо да радимо са децом, пре него што их научимо да кажу ’не’. Културолошки смо обликовани тако да је уобичајено да дете некога загрли, пољуби или седне некоме у крило. Родитељи понекад шаљу поруку да такво понашање мора да прихвати, чак и када му не прија", рекла је Танасијевићева.

Објашњава да деца треба да знају да нису дужна да прихвате физички контакт који не желе, чак ни када на томе инсистира неко из њиховог окружења.

О томе како спречити злостављање говорио је и оснивач швајцарске фондације "Гвидо Флури", који је и сам део детињства провео у дому за децу. Лично искуство подстакло га је да се бави документовањем случајева институционалног насиља у Швајцарској и другим европским земљама.

"Важно је да се о злостављању говори, да друштво постане свесно проблема и да људи науче како да поступају са децом. Последице злостављања могу да остану читавог живота", истакао је Флури.

О личним границама са децом разговарати од најранијег узраста

Са најмлађом децом о телу и личним границама треба разговарати на начин који је прилагођен њиховом узрасту и способностима разумевања, указује Танасијевићева.

То се, објашњава, може радити кроз игру, цртеже и свакодневне разговоре, како би деца научила називе делова тела, разумела личне границе и знала да имају право да одбију контакт који им не прија.

У том процесу важну улогу имају и родитељи и запослени у предшколским установама и школама. Ипак, родитељима је често непријатно да о овим темама разговарају са децом, због чега је неопходно радити и на њиховој едукацији.

Промене у понашању детета могу бити знак да постоји проблем

Пад мотивације за учење, промене у понашању, повећана активност или дуготрајни изостанци из школе могу бити сигнали на које родитељи и наставници треба да обрате пажњу, наводи Танасијевић.

Уколико посумњају на злостављање, одрасли не би требало да сами воде детаљне разговоре са дететом, већ да му пруже подршку и обрате се надлежним институцијама.

"Најважније је да дете чује да није криво за оно што му се догодило. Одрасла особа од поверења треба да му пружи подршку и објасни да ће бити заштићено", рекла је гошћа Јутарњег програма.

Полиција и центри за социјални рад поступају у оквиру својих надлежности, док је задатак школе да детету пружи прву подршку и не предузима активности које би могле додатно да га узнемире.

Флури истиче да су школе и друге институције међу првима које могу да препознају ризик, због чега је неопходно да наставници, васпитачи и стручно особље буду обучени за препознавање знакова злостављања и правилно реаговање.

Србија има законски оквир, али изазови остају у пракси

Танасијевићева оцењује да запослени у васпитно-образовним установама нису у довољној мери обучени за препознавање и спречавање сексуалног злостављања деце.

Према њеним речима, потребне су специјализоване обуке за све који раде са децом, како би знали да препознају знаке насиља и правилно реагују.

Иако Србија има релативно добар законски и институционални оквир, постоји јаз између онога што је прописано и онога што се примењује у пракси.

Проблем је и недовољна координација институција, јер свака поступа у оквиру својих надлежности, а одговорности нису увек довољно јасно распоређене.

Посебно је указала на случајеве у којима деца која су преживела насиље морају више пута да дају исказе, понекад и пет до седам пута. То може да доведе до секундарне трауматизације.

Због тога је важно да се стручњаци из различитих области окупе око детета и координисано поступају, како би се избегло његово поновно излагање трауматичним искуствима.

Флури сматра да Србија може да искористи искуства Швајцарске и развије ефикасан модел превенције, који би могао да послужи као пример и другим земљама региона. За то је, како истиче, неопходно да се препоруке преточе у конкретне програме обуке у школама, спортским организацијама и другим установама.

О злостављању мора више да се говори

Саговорници су сагласни да је за спречавање сексуалног злостављања деце неопходно прекинути ћутање и подићи свест јавности о овом проблему.

Танасијевићева истиче да родитељи треба да разговарају са децом о личним границама, да их науче како да одбију непожељан контакт и коме могу да се обрате за помоћ.

"Није срамота пријавити насиље када се догоди. Важно је да ову тему што више отварамо у јавности, јер је и даље табуизирана и о њој се тешко говори", рекла је гошћа Јутарњег програма.

Флури је указао на значај друштвеног суочавања са случајевима злостављања, истичући да жртве често носе осећај стида и последице трауматичних искустава током читавог живота.

Поручио је да је важно да Србија истражи и документује случајеве злостављања из прошлости, како би се друштво суочило са тим проблемом и створило услове за сигурније одрастање будућих генерација.

четвртак, 19. новембар 2026.
11° C