РЕМ стигао до САНУ - две деценије притисака, спорних одлука и питања независности

Регулаторно тело за електронске медије и његов претходник Републичка радиодифузна агенција током протекле 23 године били су подложни притисцима владајућих елита, један је од закључака предавања “(Не)ремовање медија у Србији“, одржаног у Српској академији наука и уметности. Као посебно проблематичан наведен је период када је Оливера Зекић председавала Савету РЕМ-а.

Реч РЕМ у октобру помињана је око 3.000 пута у медијима, каже професорка Дубравка Валић Недељковић, која је предавање “(Не)ремовање медија у Србији“ отворила игром речи.

“Е сад кад је РЕМ придев, то нам баш не служи на част. Ако каже ‘бре, исти си као РЕМ‘ - то значи пристрасна си особа, спора, неделотворна, недоследна и баш се не осећаш добро кад ти кажу исти си као РЕМ - мораш нешто да мењаш у свом животу“, рекла је Валић Недељковић.

Више од 20 година не успевамо да променимо лошу праксу и решимо проблеме у раду регулатора, наглашава професорка, уз напомену да увек има и чланова Савета који се боре за законито поступање.

Објашњава да је рад РРА, а касније његовог наследника РЕМ-а, обележен сумњама на коруптивне радње, притисцима, оставкама, незаконитим одлукама и нечињењем, као и да су закони и пракса у раскораку.

“Турбулента места у раду РЕМ-а су остала иста, ништа се није променило. Значи, избор чланова Савета, њихов мандат, увек изазива у јавности јако пуно полемике. Тежња државе да Савет регулатора држи под својом контролом такође је оспоравана током ове 23 године, зато што, да би регултар могао да ради и да уљуђује медијски екосистем - мора да буде независан, то му пише у Закону, на крају крајева који је Скупштина усвојила. И оно чему сведочимо и дан данас је манипулација са надзором и анализом медија, посебно у време предизборних кампања“, напомиње Валић Недељковић.

Апел стручњака

Стручњаци апелују на РЕМ да кроз надзор испита да ли медији поштују закон при објављивању резултата истраживања јавног мњења.

“У овој изборној кампањи смо имали ситуацију да имамо истраживања јавног мњења која су, када се пореде резултати избора, уствари били нешто што је била нетачна информација, односно можемо да поставимо знак питања да ли је било намера манипулација и обмањивања бирача, да би одрађена странка, тада владајућа странка имала предност“, рекао је Зоран Гавриловић из Бироа за друштвена истраживања, који је и представник Светске асоцијације за истраживање јавног мњења WАPOR.

Одговарајући на питања, председник Савета РЕМ-а Стевица Смедеревац каже да ће и пријаве на рад Пинка доћи на ред, као и да конкурс о додели пете тзв. националне фреквенције из 2022. године треба ставити на дневни ред.

“Тај конкурс још није завршен, стоји отворен, остао је да виси у вазудуху. Није донета одука, али то је питање за бивши савет. Заиста је пуно приоритета тако да од заједничке одлуке, Савет је колективни орган, зависи и то када ћемо ставити и ту тачку на дневни ред“, каже Смедеревац.

Пред Србијом је много посла до бољих резултата у области слободе медија. А за то су потребни - независни регулатор и јавни медијски сервиси, транспарентно власништво, безбедност новинара.

уторак, 17. новембар 2026.
17° C