Светлана Ненадић: Хапшења су тек први корак, у кривичним поступцима неопходно поштовање стандарда правичног суђења
Учестала хапшења, која су последњих дана у фокусу јавности, за тужиоце са дужим стажом нису неочекивана, али кривични поступак захтева време, детаљну процедуру и строго поштовање стандарда правичног суђења изјавила је, у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је“, председница Управног одбора Удружења тужилаца Србије Светлана Ненадић.
Председница Управног одбора Удружења тужилаца Србије Светлана Ненадић указала је да су после недавних промена и избора одржаних 25. октобра присутна велика очекивања грађана, али да је неопходно сачувати професионалност и не подлећи нереалним притисцима.
Талас хапшења и очекивања јавности
Одговарајући на питање да ли је изненађена тиме што се готово свакодневно бележи по неколико хапшења, Ненадићева је истакла да они који дуже раде у систему, и који су имали прилику да раде у време великих политичких промена, овакве ситуације већ препознају из прошлости.
Ипак, како је нагласила, с обзиром на то да је дошло до политичких промена, постоји и појачано очекивање грађана за брзим спровођењем правде. Та очекивања су, према њеним речима, у временима великих промена понекад претерана или нереална.
"Кривични поступак сам по себи није нешто што може тек тако брзо да се реализује. Кривични поступак је врло детаљно уређен, по логици ствари траје доста дуго и постоје различите фазе“, поручила је председник УО Удружења тужилаца Србије.
Она наглашава да тужиоци не треба да подлежу повећаном захтеву јавности за масовним кривичним процесуирањем, већ да се воде старом мудрошћу – да се „десет пута мери, а једном сече“.
Осетљивост предистраге и недозвољени утицаји
Говорећи о фазама кроз које пролази кривични поступак – од предистражног поступка, преко истраге, па све до суђења и главног претреса, Ненадићева је истакла да су предистрага и истрага најосетљивије тачке и делови процеса у којима тужилац има главну реч.
Управо у тим почетним тренуцима, упозорава она, могу се направити највеће грешке које могу имати катастрофалне последице по даљи ток и исход поступка. Због тога је изузетно важно да тужилац поступа потпуно рационално, ослобођен било каквих политичких или других мотива, те да се строго придржава закона и стандарда правичног суђења, укључујући и претпоставку невиности.
На питање да ли у пракси постоје притисци и недозвољени утицаји, Ненадићева је рекла да таквих утицаја увек има. "Да их нема, не би били прописани као недозвољени утицај. То није везано само за наше друштво, у сваком друштву тога има", додала је.
Према њеним речима, тужилац је дужан да се оваквим утицајима – било да долазе од медија, различитих организација или са политичке адресе – супротстави и да их пријави. Ипак, додала је да то у пракси није нимало једноставно.
Положај тужилаца и улога Државног савета тужилаштва
Анализирајући рад институција које би требало да штите самосталност тужилаца, Ненадићева је указала на недостатак адекватне подршке у претходном периоду.
"Тужиоци нису издвојени део друштва, тужиоци немају никакве посебне механизме заштите. Имају Државни савет тужилаштва, то је тело које штити тужиоце, али не бих могла да кажем да је то тело у последње време показало неку заштиту самосталности тужилаца“, навела је она, додајући да су тужиоци, без тог језгра заштите, добрим делом остајали препуштени сами себи, што се одражавало и на квалитет њиховог рада.
Коментаришући период после избора 25. октобра и очекивања од нових власти, Ненадићева истиче да очекује промене, али наглашава да и сама тужилачка организација изнутра мора да покаже снагу и да заштити сопствену самосталност, док грађани самосталност тужилаца и независност правосуђа треба да препознају и прихвате као сопствену вредност.
Мањак ресурса, преоптерећеност и проблем са платама
Посебан акценат у разговору стављен је на материјалне и кадровске услове у којима правосуђе ради. Ненадићева упозорава да тренутно стање:
"Ми сада имамо ситуацију да не радимо у пуном капацитету, већ практично деценију, да смо преоптерећени, не можемо да постигнемо да имамо редован посао, различите специјализације и обуке које се од нас траже. То је просто један огроман захтев грађана за правдом на који ми не можемо - јер немамо довољно ресурса адекватно да одговоримо“, објаснила је она.
Поред преоптерећености, велики проблем представља и одлазак кадрова због незадовољства зарадама и условима напредовања који су у прошлости били крајње нетранспарентни и од колега доживљавани као неправедни.
Упоређујући финансијски положај некада и сада, Ненадићева је у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је“, истакла да су плате у основним тужилаштвима и судовима дугорочно сведене на ниво од око једне и по просечне плате, док су у време када је почињала да ради оне износиле између две и три просечне плате. Због великих притисака, лупе јавности и зарада које не прате те захтеве, правосуђе више није привлачно за младе правнике, објаснила је председница УО Удружења тужилаца Србије.