Еко-мафија зарађује милијарде, казне за уништавање природе благе – може ли закон да заустави загађиваче
У извештају Европске комисије о напретку Србије за 2026. годину оцењено је да постоји одређен напредак у поглављу 27 – Животна средина и климатске промене, али са великим неискоришћеним потенцијалом. Једна од препорука је усклађивање законодавства са европским директивама о еколошком криминалу и одговорности за животну средину. Док ЕУ прописује строге казне за најтежа еколошка кривична дела, у Србији су казне у пракси благе, а екоцид још није препознат у законодавству.
Директивом о еколошком криминалу из 2024. за тешка еколошка кривична дела, прописане су веома строге казне. За уништење екосистема великих размера, неповратну или дуготрајну штету природи и стаништима, што одговара правној дефиницији екоцида, прописане су казне до 10 година затвора, а за компаније најмање пет одсто годишњег промета на глобалном нивоу.
Судови могу да компанијама одузму дозволе за рад и наложе комплетну финансијску компензацију и обавезу враћања уништене природе у првобитно стање.
“Кривична заштита природе је основа заштите нашег физичког окружења, за ваздух и земљу. Здрава животна средина је основно људско право, које као такво признаје Европски суд за људска права“, наглашава Роб де Рајк, председник Европске мреже тужилаца за животну средину.
Вештачка интелигенција у потрази за еколошким криминалцима
Италија се прва суочила са феноменом "Екомафије", а против еколошких криминалаца користе исте методе као против мафије – укључујући прислушкивање, тајне операције и финансијске истраге. Мафијашки кланови претворили су илегално одлагање токсичног отпада у бизнис вредан милијарде евра.
“Еколошки криминал у Италији не наноси само штету природи и животној средини, већ и економији. Због прекограничног шверца отпада неопходна је сарадња више држава, а у истрази је од велике помоћи вештачка интелигенција за анализу сателитских снимака, праћење транспорта и проверу лажне документације“, напомиње Пјетро Молино, јавни тужилац у Врховном тужилаштву Италије.
“Од када је Шведска увела специјализоване тужиоце за животну средину и основала Националну јединицу само за те предмете, стопа кривичног гоњења за еколошки криминал се удвостручила“, наводи Ларс Магнусон из Националне јединице за еколошки криминал при Шведском тужилаштву.
Екоцид још није препознат у српском законодавству
Наш Кривични законик обухвата 18 кривичних дела против животне средине, али у пракси је мало изречених казни.
“Године 2009. је донет један огроман сет еколошких закона и кровних закона за неко поступање, не само тужилаштва, него и инспекције. Међутим, многе ствари треба још увек додавати и усклађивати, док екоцид то код нас још није препознато, иако ми радимо у погледу измена закона на ту тему“, истиче Бранислава Вучковић, председница Скупштине Удружења тужилаца Србије.
“Казне су за сада благе, у смислу да се ради углавном о скраћеном кривичном поступку. Ради се о кривичним делима са запрећеном казном затвора до пет година“, подсећа Јелена Самуилов, јавни тужилац ОЈТ у Панчеву, члан УО Удружења тужилаца Србије.
“Изузетно важно је поменути да су ова кривична дела неретко повезана, због високе профитабилности, са организованим криминалом и корупцијом, а са друге стране неретко и са различитим државним пројектима и великим инфраструктурним пројектима“, истакла је Светлана Ненадић, чланица УТС и тужитељка Првог ОЈТ у Београду.
Еколошки криминал је једна од најпрофитабилнијих грана криминала на глобалном нивоу и, према процени Интерпола, достиже скоро 280 милијарди долара профита годишње. Главни фокус Европе у наредним годинама биће да загађивач мора да плати.
