Преминуо академик Љубомир Максимовић

Љубомир Максимовић је рођен 27. новембра 1938. године у Скопљу. Дипломирао је историју на Филозофском факултету у Београду 1961. године, где је магистрирао 1965, а докторирао 1971. године, под менторством академика Георгија Острогорског.

Усавршавао се у иностранству, као стипендиста грчке владе, Фондације Александра фон Хумболта и Фондације Александра Онасиса.

Богата универзитетска и научна каријера

Универзитетску каријеру започео је на Филозофском факултету у Београду, где је прошао сва наставничка звања – од асистента до редовног професора. Био је шеф Катедре и Семинара за византологију, продекан, управник Одељења за историју и декан факултета од 1994. до 1996. године.

Пензионисан је 2006. године као редовни професор и шеф Катедре за византологију, а већ наредне године изабран је за првог професора емеритуса Универзитета у Београду.

Предавао је и на више угледних европских универзитета и научних института, међу којима су установе у Паризу, Франкфурту, Келну, на Криту и у Источном Сарајеву.

Од дописног члана до потпредседника САНУ

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 2003, а за редовног 2009. године.

У Академији је обављао бројне значајне функције. Био је секретар Одељења историјских наука, потпредседник САНУ за друштвене и хуманистичке науке од 2015. до 2023. године, као и председник Византолошког одбора од његовог оснивања 2015. године.

Од 1998. до 2022. године био је директор Византолошког института САНУ. Уређивао је "Зборник радова Византолошког института", а 2023. године изабран је за председника Научног већа те установе.

Од 1998. до 2018. године био је председник Српског комитета за византологију, а потом његов почасни председник.

Био је ангажован и у бројним међународним научним организацијама. Од 1996. до 2006. године обављао је функцију потпредседника Међународне асоцијације за византијске студије, а потом је именован за њеног почасног потпредседника.

Био је и дописни члан Атинске академије, члан Европске академије природних и хуманистичких наука и уметности у Паризу, као и Европске академије наука и уметности у Салцбургу.

Аутор више од 200 научних радова

Максимовићев научни рад обухвата више од 200 чланака и бројне студије објављене у Србији, Грчкој, САД, Француској, Холандији, Немачкој, Аустрији, Италији, Бугарској, Русији и Великој Британији.

У средишту његовог научног интересовања били су српско-византијски односи, друштвене и државне структуре Византије, као и политичка идеологија средњовековне Србије.

Међу његовим најзначајнијим књигама су "Византијска провинцијска управа у доба Палеолога", "Град у Византији". "Огледи о друштву позновизантијског доба", "Византијски свет и Срби" и "Огледи о политичкој моћи у Византији – чиниоци и ослонци".

За свој научни и академски рад добио је бројна признања, међу којима су Октобарска награда Београда, почасни докторат Универзитета у Атини, награда за животно дело "Владимир Ћоровић" и Златна медаља Академије наука и умјетности Републике Српске.

САНУ истиче да је Љубомир Максимовић својим научним и педагошким радом оставио неизбрисив траг у развоју српске византологије, као и да је дао изузетан допринос институционалном јачању и раду Академије.