Од судске контроле до обештећења грађана – захтеви за промену система јавних извршитеља

Говорећи о разлозима због којих се захтева укидање извршитеља, Иван Златић је подсетио да су ови проблеми присутни годинама уназад, те да су уврштени и у програмски минимум који су потписали народни посланици.

Основни проблем, према његовим речима, лежи у начину на који је уређен систем.

"Извршни поступак је приватизован Законом о извршењу и обезбеђењу 2011. године, када су јавни извршитељи постали приватни предузетници који судске одлуке и веродостојне исправе извршавају за профит, што је довело до бројних неправди за протеклих 15 година", истакао је Златић.

Нагласио је и да су проблеми у пракси проузроковани управо чињеницом да извршитељи раде као предузетници са профитним мотивом на првом месту, али и, како наводи, "јако широким, практично шерифским овлашћењима" која су добили да у потпуности воде поступак.

Посебно је издвојио ситуације које се тичу положаја трећих лица.

"Када се ради о положају трећих лица, пошто они одлучују о приговору трећег лица, и онда нису дужни да, када приговор одбаце, упуте треће лице на парницу, и застану са поступком, него га настављају. Они практички доносе одлуке уместо суда, односно прејудицирају судске одлуке", додаје Златић.

Ризици по грађане и дуготрајне последице парница

Златић упозорава да овакви поступци доводе до ситуација које је касније изузетно тешко исправити, наводећи пример избацивања људи из њихових јединих домова.

"Ако вас избаце напоље из вашег јединог дома и онда то продају, док ви у парници докажете да нешто није било у реду, питање је када ћете моћи у њега да се вратите. Значи, ситуација се ужасно компликује након тога", упозорава Златић.

Из удружења поручују да је њихов вишегодишњи захтев да се извршитељи врате под стварну судску контролу и да поново буду радници суда, као што су и били пре реформе.

Изостанак дијалога са претходним властима

На питање да ли је удружење у претходном периоду имало комуникацију са надлежнима, Златић одговара да су се обраћали небројено пута.

"Обраћали смо се како различитим министрима правде у различитим кабинетима у протеклих 10 година, као и Уставном суду са захтевом за оцену уставности Закона о извршењу и обезбеђењу. Одговоре нисмо добијали“, рекао је Златић.

Такође, додао је да током измена закона 2019. године, као и прошле године, организацији није било омогућено да на адекватан начин учествује у јавним расправама, уз подсећање да је 2019. године једино било могуће учествовати онлајн пошто расправа није била организована уживо.

Порука будућој власти и кључни захтеви

Истиче и да данашњи протест представља јасну поруку новом руководству Министарства правде. Златић наглашава да се акција обраћа министру који долазе на функцију, са жељом да се актуелизује оно што стоји у програмском минимуму.

"Да подвучемо шта стоји у програмском минимуму који су потписали народни посланици и на шта се владајућа већина обавезала, и да по преузимању дужности новог министра или министарке тражимо састанак на коме ћемо разговарати о оним детаљима који су озбиљни, али шири од онога што је могло бити део програма“, навео је Златић.

Као најважнију тему за будуће разговоре са новом влашћу, Златић је, у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је", издвојио питање обештећења људи који су страдали у извршном поступку током протеклих 15 година примене Закона о извршењу и обезбеђењу.