Годишњица ослобођења Београда у Првом светском рату – девет дана тријумфа српске војске

Према речима професора Павловића, улазак српске војске у Београд трајао је девет дана, од 1. до 9. новембра, када је регент Александар свечано стигао у престоницу и од Славије до Саборне цркве прошао праћен великим бројем грађана.

"Дакле, девет дана је улазила српска војска и девет дана, свих девет дана су на неки начин дани тријумфа и дани славе српске војске", истакао је Павловић.

Подсетио је да је Београд током Првог светског рата два пута био под аустроугарском окупацијом. Први пут 1914. године, када је окупација трајала 13 дана, после чега је српска војска, након победе у Колубарској бици, потиснула аустроугарске снаге.

Србија је била слободна готово годину дана, све до почетка октобра 1915. године, када је уследила здружена офанзива аустроугарске, немачке и бугарске војске. Београд је тада био изложен снажном артиљеријском нападу.

"А конкретно Београд је засут са око 30.000 граната са простора данашње Бежаније, Гардоша, с дунавске стране", навео је Павловић.

После вишедневних борби, град је пао под окупацију. Од око 90.000 становника, колико је Београд имао пре рата, број је током окупације сведен на око 20.000, углавном стараца, жена и деце.

Живот у окупираном Београду

Живот под окупацијом обележили су несташица хране и основних животних намирница, хапшења, злостављања и депортације становништва у логоре широм Аустроугарске. Велики број грађана никада се није вратио.

"Дакле, имате тај биолошки опстанак, биолошки егзистенцијални опстанак, хроничан недостатак хране, животних намирница, берза. Друго, велика тортура жандармерије у смислу црне берзе, односно ко год је на било који начин учествовао у неким трговинским трансакцијама је хапшен, злостављан", објаснио је професор.

Павловић је указао и на то да је окупациона власт спроводила мере усмерене на промену националног и културног идентитета становништва. Промењени су називи улица, па је Кнез Михаилова улица добила име Франца Јозефа, док су јавни натписи исписивани латиницом.

У школама које нису биле затворене наставу су држали учитељи и наставници доведени из пречанских крајева, а из наставе су избачени национални предмети, међу којима и историја.

Једна од првих мера након ослобођења била је враћање пређашњег стања, уклањање окупационих натписа и враћање ћирилице у јавни простор.

Улога савезника и пробој Солунског фронта

Говорећи о доприносу савезника ослобођењу Србије, професор Павловић посебно је истакао улогу Француске, која је наоружавала, опремала и обучавала српску војску.

Кључни тренутак била је наредба за пробој Солунског фронта, издата 15. септембра 1918. године, уз присуство регента Александра и начелника Врховне команде војводе Живојина Мишића.

"Када је 15. септембра издата чувена наредба 'Јунаци јуришу у отаџбину, напредујте' и тако даље, коју је изговорио начелник Врховне команде војвода Мишић, уз присуство регента Александра, кључна подршка, каже се савезници, али кључна подршка је била подршка Француске", рекао је Павловић.

Француске трупе су заједно са српском војском учествовале у ослобађању земље. Захвалност Француској за помоћ у рату исказана је и подизањем Споменика захвалности Француској 1930. године, на месту где се претходно налазио споменик Карађорђу.

Павловић је подсетио и на заслуге генерала Франшеа д'Епереа, команданта савезничких снага на Солунском фронту, који је одликован и добио улицу у Србији.

Обнова живота у ослобођеном Београду

После ослобођења, један од приоритетних задатака био је обнављање рада градских институција и успостављање нормалног живота. Првог новембра у Београд је најпре ушла српска коњица, као претходница која је требало да испита стање у граду.

У том тренутку аустроугарска војска повлачила се преко Саве, односећи са собом опљачкану стоку, жито и друге намирнице. Приликом повлачења уништен је стари железнички мост, док је понтонски мост преко Саве запаљен.

Наредног дана почеле су да пристижу пешадијске јединице. На челу трупа био је потпуковник Душан Симовић, који је са градским одборницима формирао привремени градски одбор, на челу са Костом Главинићем.

Задаци нове управе били су обнова водовода, обезбеђивање хране и других животних намирница, припрема дочека српске војске и регента Александра, као и успостављање цивилног живота.

Пошто је двор био порушен, за боравак регента припремљена је Краменовићева вила, кућа једног београдског трговца. Управо у тој кући, месец дана касније, проглашена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

Међу првим мерама градске управе било је враћање ћирилице у јавни простор, промена назива улица и уклањање натписа постављених током окупације. За дочек регента био је припремљен и посебан распоред свечаности, са сатницом кретања од Славије до Саборне цркве.

Регент Александар је 9. новембра свечано ушао у Београд, а његов долазак био је праћен великим окупљањем грађана.

Допринос српске војске завршетку Великог рата

Иако је примирје између савезника и Немачке потписано 11. новембра 1918. године, рат на простору Србије окончан је два дана касније, 13. новембра, када је српска команда потписала примирје са Мађарском. Договорено је повлачење мађарских трупа и улазак савезничких снага, укључујући и српску војску, на простор Баната.

Српска војска је у том периоду наставила напредовање, а њене јединице стигле су до Темишвара, Арада и Печуја, као и до простора данашње Аустрије.

Павловић је оценио да је допринос Србије коначном исходу рата био изузетно значајан, пре свега због пробоја Солунског фронта, који је убрзао завршетак рата и на западном фронту.

"Допринос српске војске, српског народа, ако хоћете, Србије, био је изузетно значајан. Зашто? Па зато што је Солунски фронт определио завршетак, односно убрзао завршетак рата на западном фронту", истакао је Павловић.

За разлику од западног фронта, где је примирје потписано без одлучујућег пробоја савезничких снага, на Солунском фронту српска војска имала је кључну улогу у пробоју и ослобађању Србије.

"Насупрот на Солунском фронту, он је пробијен пре свега акцијом српске војске и за 40-ак дана, 45 дана, српска војска је од Добро Поља у једном убрзаном маршу ушла у Београд", рекао је професор Момчило Павловић.