Од "Ратних хероина" до "Гласова из прошлости" – нове изложбе Музеја жртава геноцида

"Јесен ће свакако обележити бројне изложбе које ћемо отворити широм Србије и Републике Српске, и оне које смо већ отворили. У овом тренутку, у Књажевцу, у Крагујевцу и у Зрењанину се налазе наше изложбе", истиче Арбутина.

Жене у рату – не само жртве већ и борци за слободу

Посебну пажњу привлачи изложба "Ратне хероине", аутора Биљане Марцојевић, отворена у Народном музеју у Зрењанину.

Арбутина наглашава да је Други светски рат био тотални рат у којем нико није био поштеђен, а посебно страдање српски народ је искусио на простору Независне Државе Хрватске.

"Жене нису само биле жртве, већ су биле и равноправни борци за слободу. И кад кажемо борци, не значи да су имале пушке у рукама, већ су се бориле и за своје породице, чувале су људе, чувале су своју децу, помагале су на разне начине", објашњава директор Музеја.

На изложби су представљене изузетне личности и њихове судбине – од Лепе Радић, једног од најмлађих народних хероја, преко Стане Арнаут, која је преживела страдање у пребиловачкој школи, до 13 жена које су преживеле 40 дана на дну јаме Равни Долац, као и Милице Тепић, овековечене на антологијској фотографији Жоржа Скригина са Козаре.

Предстојеће поставке: Од Пребиловаца до "Гласова из прошлости"

У плану Музеја жртава геноцида је и низ нових пројеката. За 15. октобар у Конаку кнегиње Љубице заказано је отварање изложбе "Камен и цвет из Пребиловаца", посвећене страдању српског народа 1941. године. Пројекат су реализовали аутор Ацо Драгићевић и уметник Зоран Чалија осликавањем аутентичног камења донетог из Пребиловаца.

Такође, 17. новембра у Галерији РТС-а биће отворена изложба "Гласови из прошлости" ауторке Милице Карић, која се бави такозваним его-документима – писмима из логора, личним белешкама и сведочанствима обичних људи. Крајем године у Музеју Херцеговине биће отворена и изложба о страдању Срба у Херцеговини 1941. године, чији је аутор др Милан Гулић са Института за савремену историју.

Изазови културе сећања и дигитално окружење

Арбутина наглашава да Музеј свакодневно обогаћује своје фондове новим документима, фотографијама и аудио-визуелном грађом, при чему је сваки извор драгоцен за трагање за историјском истином.

Ипак, упозорава на опасности које доноси савремено доба и експанзија друштвених мрежа.

"Често останем у чуду како неко може тек тако нешто да напише, без икаквог извора, без икакве провере, са једном тенденцијом да се та историјска стварност мало искриви зарад потреба неких из садашњости", истиче Арбутина.

Директор Музеја жртава геноцида, у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је", поручује да је чување сећања на жртве изузетно изазован и тежак задатак, али да је неопходан темељ за будућност.

"Ми смо свесни да морамо чувати то памћење, јер је то оно што ће нас очувати у будућности", закључује Арбутина.

Музеј жртава геноцида има кључну улогу у прикупљању и чувању документације о страдањима, истраживању историјских догађаја и представљању резултата јавности. Кроз документа, фотографије и личне приче, актуелне изложбе осветљавају појединачне судбине и шири историјски контекст.