Пашалић о говору мржње на друштвеним мрежама: Увреде и претње доступне су милионима, санкција мора бити извесна

У току је изборна кампања, а Пашалић каже да пред сваку кампању моли јавност да се уздржи од говора који се колоквијално зове „говор мржње“: „Говор мржње постоји када се јавно подсећа на дискриминацију, мржњу или насиље према особи или групи због неких личних својстава. То је најчешће увредљив и непристојан говор, дискриминаторни говор, и у правном смислу може бити и кривично дело, третирано са два члана. Али када се каже 'кажњен је због говора мржње', то баш није најсрећнији израз. Нико није кажњен због говора мржње, већ управо због тога што је изнео нешто што је санкционисано“, објаснио је Пашалић.

Нагласио је да су друштвене мреже постале простор који обилује увредљивим садржајима и говором мржње.

„Било која друштвена мрежа практично обилује садржајима који су увредљиви, који су директно у домену онога што се сматра говором мржње. То загађује тај простор. Грађани су апсолутно незадовољни тиме што се тим појавама не стане на пут. Небројено се обраћају нашој институцији поводом тога“, рекао је заштитник грађана.

Нацрт измена Закона о јавном реду и миру

Говорећи о најављеним изменама Закона о јавном реду и миру, Пашалић је истакао да заштитник грађана не жели да уведе вербални деликт, како су неки критиковали.

„Када неко критикује да недовољно добро радим свој посао, без обзира чинио то аргументовано или без доказа, то не спада у домен овог предлога. Али ако неко прети да ће насрнути на мене, моју породицу, мени блиске људе, или ме директно вређа, е то је већ нешто друго. То је онда предмет ових измена и допуна Закона о јавном реду и миру“, објаснио је Пашалић.

Навео је и кључни разлог зашто друштвене мреже захтевају посебан третман:

„Ако у јавном простору изговорите увреду или претњу, то ће чути ограничен број људи. Ако то пустите преко друштвених мрежа, доступно је милионима. То је та квалификаторна чињеница која чини ово далеко тежим обликом ремећења јавног реда и мира. Затим, ако се нађете у јавном простору и имате потребу да неког увредите, ипак ћете размислити кога вређате, јер тај неко може да вам одговори, може да вас нападне, може да дође до физичког сукоба. Овако седите код куће и пишете шта вам падне на памет, вређате, и једноставно нисте изложени никаквој ни критици ни санкцији“, рекао је Пашалић.

Пашалић је појаснио и у којој се фази налази процес измена закона:

„То је нацрт, а од нацрта до предлога има пут. Нацрт закона подразумева консултације. Тек кад се то искристалише, кад чујемо довољан број грађана, људи који нам дају примедбе, онда улазимо у ону крајњу фазу, то је предлог закона, и онда се иде на јавну расправу. Овај први део није јавна расправа, ово је консултација. Ми смо сада у фази консултација. Свакако да ће се то завршити за који месец и да ћемо у том случају изаћи са конкретним предлогом“, најавио је заштитник грађана.

Жене као мета увреда и таргетирања

На питање о женама у јавном животу које су често мета коментара који се не односе на њихов рад, већ на физички изглед, породицу и приватни живот, Пашалић је подсетио да увреда јесте кривично дело које се гони приватно, али да су на друштвеним мрежама често иза увреда – лажни профили.

„Може увек да се утврди ко стоји иза тога. Поступак је тежи, дуготрајнији, али свакако се може утврдити. Када друштво и држава почну да се баве том темом и када заиста тај закон даје ефекат, моје дугогодишње искуство, превасходно као судије, је да један такав поступак у неколико случајева апсолутно смањује број таквих појава“, рекао је Пашалић.

Нагласио је да повећање казни није решење проблема:

„Слушам да се стално говори о повећању казни, не само за ово, него за многа дела. Није то решење проблема. Решење проблема састоји се у такозваној извесности кажњавања. Значи, да неко ко има идеју да преко друштвених мрежа експонира такве идеје, увредљиве, поготово за жене, буде сигуран да ће бити кажњен. Значи, да се неће провући.“

Поред казни, Пашалић истиче да је едукација изузетно важно средство.

„Прво, и оно што је најбитније, то је едукација. Ако едукација не да резултат, онда предстоји кажњавање, односно онда остаје само казна“, рекао је.

Упитан да ли очекује да се говор мржње појача до краја изборне кампање, Пашалић је одговорио потврдно:

„Ја могу да говорим на основу ранијег искуства. Претходних кампања, не знам колико десетина година уназад, увек се то појачавало. Али ово сада је заиста добило размере које мислим да ником не требају. И да као појединце, а и друштво у целини, то нас срозава. У очима првенствено наших људи, а оно што је мање важно, али није неважно, а то је и ван граница Републике Србије“, рекао је Пашалић.

На крају гостовања у емисији „У ритму дана“, Радио Београда 1, заштитник грађана упутио је поруку и онима који упућују увреде и претње, и онима који су им изложени:

„Прво бих поручио онима који то чине — да покушају да се уздрже. Постоји једно проучавање Вилхелма Рајха које каже да неурозе, ако нису санкционисане, излазе на улицу. Људи који су нездрави, најчешће из неког разлога, не испољавају то ни у кући ни на послу. У кући би дошли у конфликт са породицом, на послу ризикују санкционисање. И онда им је најлакше да то говоре у јавном простору. Ако ту нема санкције, онда се то тешко зауставља. Без обзира каква врста едукације, она мора да постоји, али неће то зауставити ако је не прати санкција“, поручио је Зоран Пашалић, заштитник грађана.