Претње и увреде у јавном простору – где је граница слободе изражавања

Говорећи о све чешћим претњама и увредама у јавном простору, новинарка Љиљана Смајловић оценила је да је опасно када се таква реторика прихвати као уобичајена.

"Ако се нормализује та врста говора, да политичког противника треба уништити, понизити, нанети му и физичко зло, људима који седе код куће, фрустрирани, незадовољни, несрећни, овде се указује да би могли да ураде нешто што један део јавности одобрава", рекла је Смајловићева.

Истакла је да закон мора да штити слободу изражавања, али да друштво има обавезу да осуди говор који, иако није противзаконит, нарушава основне моралне норме.

"То је слобода изражавања. Морате да дозволите да вам људи говоре одвратне ствари. Али мора да постоји, барем би човек то очекивао, ако је то кршење друштвених норми, да ће постојати нека друштвена осуда", навела је Смајловићева.

Каже да је посебно забрињава када се увредљиве и насилне поруке не осуђују, већ добијају подршку у делу јавности.

"Не можете ви све да учините незаконитим што крши друштвену норму. Али ми имамо обавезу као морални људи да нешто и морално осудимо", нагласила је.

"Политика треба да буде заснована на поштовању људског достојанства"

Осврћући се на јавне наступе бивше тужитељке Јасмине Пауновић, Смајловићева је рекла да је посебно узнемирава што особа која је дуго била у правосуђу не реагује на недоказане тврдње и нападе на породицу председника.

"Али оно што ме је још више изненадило је што сада нема осуде. Не оглашавају се људи који су је ставили на листу, који не поричу да су је ставили на ту листу", рекла је Смајловићева.

Додала је да би политика требало да буде "цивилизујућа делатност", заснована на поштовању људског достојанства и чињеница.

Заштитник грађана Зоран Пашалић је подсетио да је слобода мишљења и изражавања загарантована Уставом, али да постоје јасна ограничења када се задире у права других.

"Људи којима су пуна уста слободе говора би требали да у јавности објасне шта то значи, како је то регулисано и до које мере постоји та слобода", рекао је Пашалић.

Разликовати критику од увреда

Навео је да закон мора јасно да разликује политичку критику од увреда и претњи.

"Ако неко каже: ‘Зоран Пашалић не зна да ради свој посао’, то је критика која може бити утемељена, доказана, не мора да буде. То није предмет овога, нити је предмет закона. Али ако неко Зорана Пашалића псује, родитеље, породицу, или му прети да ће му нанети неко зло, е то је предмет овог закона. И ту направити треба дистинкцију", истакао је Пашалић.

Измене закона у фази нацрта

Објаснио је да је идеја иницијативе Заштитника грађана да се увреде и претње на друштвеним мрежама третирају као и оне изречене на било ком другом јавном месту, јер је њихов домет далеко већи.

"Када ви изађете у јавност и вређате неког на улици... то је много мање него што је у виртуелном простору преко друштвених мрежа доступно милионима људи. Зато је то далеко тежи облик", навео је Пашалић.

Говорећи о положају председника државе, Пашалић је рекао да напади нису усмерени само на личност, већ и на институцију.

"Председник је функција заштићена законом. Не нападате ви ту само личност, нападате функцију", поручио је.

На крају разговора, Пашалић је рекао да је иницијатива за измене закона још у фази нацрта и да су у току консултације са надлежним институцијама.

"После тога ћемо кренути са иницијативом. Ово је сада нацрт... након нацрта идемо у предлог, јавну расправу, и онда идемо, Боже дај здравља, у Скупштину", закључио је Пашалић.