Ускоро почиње примена Закона о родитељима неговатељима - ко све има право да аплицира и које су дилеме

Први пут у Србији систематски се уређује статус особе која због целодневне или интензивне бриге о детету или одраслом члану породице са тешким инвалидитетом не може да буде у редовном радном односу.

Радица Пејчиновић Булајић из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања рекла је за РТС да је закон намењен родитељима, старатељима и члановима породице лица која су потпуно зависна од туђе неге и помоћи, као и деце са сензорским оштећењима којој је неопходна туђа нега.

Услов је да су та лица остварила право на додатак за увећану негу и помоћ другог лица. Тај додатак је, како је објаснила, основ на ком ће се, зависно од појединачног случаја, подносити захтев за признавање права на статус родитељ-неговатељ и права која из њега произилазе.

Пејчиновић Булајић је нагласила да новчана накнада коју остварује родитељ неговатељ ни на који начин не утиче на остварена или будућа социјална давања по Закону о социјалној заштити. Она је подсетила да то није само шездесет пет хиљада динара, већ да се плаћају и порези и доприноси за пензијско и инвалидско осигурање, као и обавезно здравствено осигурање. Због тога ће лице које има статус родитеља неговатеља остварити пензију по општим условима када стекне право на њу.

Старосне границе које закон предвиђа

Доња старосна граница за подношење захтева је пунолетство, док право на апликацију престаје са навршених шездесет пет година живота, што је, како је појаснила Пејчиновић Булајић, граница за стицање права на пензију по општим прописима о социјалном осигурању.

Захтев се може поднети електронски, преко портала еУправе, или непосредно у надлежном Центру за социјални рад, према месту пребивалишта подносиоца.

Стручно особље центра има обавезу да помогне ако постоји нека нејасноћа. Она је истакла да је предлагач закона, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, настојао да обавезе подносиоца буду минималне, "скоро никакве", осим подношења захтева и давања неопходних података.

Целокупан посао након тога одвијаће се кроз електронски доступне евиденције које већ постоје, па ће подносиоци у највећем броју случајева бити ослобођени прикупљања папирних доказа.

Рок за обраду предмета и доношење решења, од тренутка када докази буду комплетирани, скраћен је са тридесет на петнаест дана. Пејчиновић Булајић је навела да је циљ да поступак траје најкраће могуће и да родитељи који су до сада били ускраћени за ова права што брже добију решење које им омогућава остваривање статуса и свих осталих права.

Најчешћа питања и дилеме

Сашенка Мирковић из Удружења "Дечије срце" рекла је да најчешће питање које родитељи постављају јесте да ли ће изгубити нека већ остварена права, односно да ли статус родитеља неговатеља искључује неке друге услуге.

Према њеним речима, више је реч о страху од непознатог, а удружење настоји да их охрабри и упути на оне који им могу помоћи. Она је навела да је то надлежни центар за социјални рад, који проверава и прикупља документацију и брине о спровођењу и коришћењу средстава.

Мирковићева је, међутим, поручила да је "све јако лепо регулисано" и да не очекује много изазова, али да је, као и када год почиње примена нечег новог, могуће да ће се појавити нешто што није било предвиђено. Зато је родитеље замолила за мало стрпљења. Прво октобар је, како је нагласила, само почетак примене, односно подношења захтева, а затим следи процедура.

Удружење, које постоји двадесет пет година, спремно је да помогне и око електронског подношења захтева, а како је навела Мирковиева, помоћ иде и даље од тога, јер "радно време се не завршава тако што изађемо из канцеларија".

Многе породице чија су деца одрасла уз удружење, додала је, слободно се обраћају и деле дилеме и страхове. Савет који им увек даје јесте да међусобно комуницирају и размењују искуства, јер, како је рекла, "ако се удруже, увек је јача снага".