Директор РГЗ: Нећемо дозволити да грађани плаћају за бесплатна документа, лаке предмете решаваћемо за пар дана

Далибор Бабић, који је пре недељу дана преузео дужност в. д. директора Републичког геодетског завода, каже да је та институција претходних година била усмерена на дигитализацију рада, која је, истиче, омогућила стабилан и поуздан систем, али да се у том процесу удаљила од непосредне комуникације са грађанима.

"Ми смо се мало, можда и мало више, удаљили од обичног човека и негде смо можда заборавили да је ипак човек испред свега најбитнији. И наши корисници услуга су, у ствари, неко са ким ми треба да имамо директну комуникацију. И једноставно, то је нешто што ћемо сигурно у наредном периоду, већ од сутра, и те како променити“, рекао је Бабић.

Како је најавио, грађани ће моћи да дођу на шалтере катастра и поднесу захтеве који не захтевају много времена за обраду и припрему.

"У наредном периоду, односно у наредним данима, грађани ће већ осетити промене, односно моћи ће да дођу на шалтере катастра да поднесу захтеве за своју имовину, односно листове непокретности, то јест изводе из базе, да поднесу неке једноставне захтеве које не захтевају пуно времена за обраду и за саму припрему и предају захтева код наших колега на шалтерима“, навео је Бабић и додао да долазак на шалтер неће морати да се заказује.

Лист непокретности бесплатан у дигиталном облику

Једна од новина коју је Бабић посебно најавио односи се на лист непокретности. Према његовим речима, грађанима који желе тај документ у папирном облику биће омогућено да га бесплатно добију на шалтерима катастра.

"Апсолутно, оним грађанима који сматрају да је тај документ њима неопходан и да једноставно, из било ког разлога, они желе да га имају код себе, ми ћемо омогућити да тај лист непокретности, односно извод из базе, имају код себе и могу га добити потпуно бесплатно на било ком шалтеру у свим катастрима у Србији“, рекао је Бабић.

Објаснио је да закон тренутно прописује издавање извода из базе искључиво у дигиталном облику, док се за штампање и оверу плаћа накнада.

"У овом тренутку, закон нам прописује да извод из базе морамо издати искључиво у дигиталном облику. Он може бити издат грађанину и преко овлашћене геодетске организације, преко јавног бележника и тако даље. Међутим, та услуга се плаћа“, навео је Бабић.

Према његовим речима, законом је прописано да услуга штампања и овере листа непокретности, односно извода из базе, кошта 540 динара, док је дигитални примерак бесплатан. Указао је и на случајеве у којима се грађанима тај документ наплаћује знатно више.

"Нажалост, данас у Србији неки од стручњака су злоупотребили ситуацију где су грађани недовољно информисани, па су се одлучили за опцију да грађанима наплате лист непокретности до 50 евра, који кошта нула динара и треба да кошта нула динара за грађане“, рекао је Бабић.

Једноставни захтеви и уговори директно преко катастра

Бабић је најавио и промене приликом подношења једноставнијих захтева. Као конкретан пример навео је брисање забележбе малолетства, али и уговоре који раније нису спроведени.

"Закон прописује да било који захтев који грађанин жели да пошаље ка катастру, па и најједноставнији захтев, брисање некакве забележбе, рецимо малолетства, ако сте ви били малолетни у тренутку када је извршен тај упис, а постали сте пунолетни, једноставним изводом из базе који Републички геодетски завод је дужан и сам да прибави, ми смо дужни да грађанима то урадимо по службеној дужности или на њихов захтев и да омогућимо предају захтева на шалтеру“, објаснио је Бабић.

Додао је да се то односи и на поједине уговоре који нису спроведени.

"Да омогућимо да људи могу да предају своје уговоре и да ми то у кратком року и спроведемо“, рекао је Бабић.

Како је објаснио, грађани сада за такве послове морају да се обрате професионалном кориснику.

"У овом тренутку ви морате да одете код професионалног корисника, то јест адвоката, или код геодетске организације. За ту услугу адвокат може да вам наплати од 100 до 300 евра. Практично, то значи да вам адвокат наплаћује скенирање једног документа и слања кроз е-шалтер, да приближимо грађанима. То је као кад би мејлом послали један документ вашем рођаку“, навео је Бабић.

Најављује да би такви предмети могли да буду решавани у року од три до пет дана.

"Републички геодетски завод неће дозволити да грађани имају непотребне трошкове за једноставне ствари које смо сигурно способни са грађанима заједно да организујемо, да они то нама предају, да верификујемо и да тај предмет има приоритет“, рекао је Бабић.

"Свој на свом“ – шта ради Агенција, а шта катастар

Говорећи о поступку "Свој на свом“, Бабић је указао на различите надлежности Агенције за просторно планирање и Републичког геодетског завода.

"Агенција је надлежна да издаје потврде о упису права својине на нелегалним објектима, а Републички геодетски завод је надлежан да те потврде и спроведе“, објаснио је Бабић.

Навео је да закон прописује рок од 24 сата да податак буде јавно доступан у бази.

"Закон је прописао да је то 24 сата, да морамо ми тај податак објавити, то јест да буде јавно доступан у нашој бази. Можда каснимо који сат више преко тога“, рекао је Бабић.

Додао је да се свака потврда која стигне у катастар у веома кратком року спроводи и врши упис непокретности према потврди коју достави Агенција за просторно планирање.

Према његовим речима, РГЗ је за последња 24 сата спровео 6.700 потврда.

"Податак од јуче, односно у последња 24 сата, Републички геодетски завод је у Србији спровео 6.700 потврда за један дан“, навео је Бабић.

Очекује да тај број расте.

"Тенденција раста тог броја предмета које ми можемо уписати иде сигурно до 10.000 дневно, уз бољу организацију и координацију са Агенцијом која ће нама послати потврде у местима где ми у том тренутку имамо довољно капацитета“, рекао је Бабић.

Објаснио је да ће се водити рачуна да се не преоптерете катастри у којима се спроводе други велики послови, наводећи као примере Експо у Сурчину и пројекат метроа на Палилули и Чукарици.

Захтеви грађана из иностранства до октобра

Бабић је говорио и о грађанима Србије који живе у иностранству, наводећи да су Министарство грађевинарства и Агенција за просторно планирање организовали начин за подношење њихових захтева.

"Колеге из Министарства су обилазиле наше грађане и у иностранству. Имали смо организоване посете, тако да је добар велики број грађана и поднео пријаве за своје објекте“, рекао је Бабић.

Они који то нису учинили, како је навео, имају могућност да захтев поднесу до октобра ако имају оправдање због чега нису могли да га предају раније.