Борба с ватром из ваздуха – хеликоптери Војске Србије на најтежим пожариштима

С ватром изнад самог пламена борили су се и 2021. године на планини Муртеници, у фабрици "Слобода" у Чачку и на Пасуљанским ливадама.

Ипак, гашење пожара у Делиблатској пешчари показало се као један од најзахтевнијих задатака.

Тај пожар је и даље активан, а у насељу Шумарак слика не може да пренесе мирис дима и пепела који се шири далеко од саме ватре.

"Задаци гашења пожара из ваздуха спадају у најкомплексније задатке. Изнад пожаришта је више хеликоптера који комуницирају, стижу и информације са земље, мења се ток операције и много је сложено", истиче капетан прве класе Тибор Шварц, пилот хеликоптера Ми-17.

Психилошки ефекат

Према његовим речима, бројни су фактори који утичу на гашење пожара – смањена видљивост због дима, високе температуре, док су хеликоптери на својим крајњим границама када је реч о способностима.

"Ту је и психолошки ефекат. Много радите из дана у дан, од четири до пет сати, а ефекти су мали. Ветар се појача и оно што сте радили пада у воду и морате испочетка", указује Шварц.

Механичари-летачи имају задатак да с ватром буду очи у очи. Њихова прецизност је кључна док наводе пилоте на пламен, као и током пуњења ведра, чија је носивост око пет тона воде.

"Брава која држи ведро налази се у средини, у техничком отвору. Кад се ради, поклопац се скине, ведро је кроз ову рупу и добро могу да проценим где се налази ведро и наводим пилоте", објашњава водник прве класе Слободан Живановић, летач-техничар на хеликоптеру Ми-17.

Помоћ народу

Живановић додаје да, када добро ураде свој посао и зауставе пожар да се не шири даље, има осећај да су мало помогли нашем народу и цивилима да спасу шта се спасти може.

Хеликоптери Војске Србије у гашењу пожара у Србији ангажовани су од 7. августа, на молбу Сектора за ванредне ситуације.

У гашењу су до сада учествовали хеликоптери Ми-17. Пре самог гашења, међутим, неопходно је организовати и извиђање пожаришта, за шта су се углавном користили хеликоптери Х145М.