Од Дрвара до операционе сале – Никица Грубор о Крајини, хирургији и породичним коренима

Професор Грубор је у емисији Око, говорећи о заједничком обележавању годишњице страдања Срба у "Олуји", истакао да такви догађаји имају велики значај за народ који живи у тим крајевима. "Кад неко упери светло у вас и кад вас на неки начин опази и приказује како доликује том народу и покаже неку пажњу према њему, то је велика ствар", објаснио је Грубор.

Мркоњић Град, домаћин овогодишње комеморације, носи двоструку симболику – везан је за краља Петра Првог Карађорђевића, познатог под псеудонимом Петар Мркоњић, али је и град који је пао августа 1995. године у продужетку акције "Олуја". "На срећу, да тако кажем, што није било среће са неким другим крајишким општинама које су остале у Федерацији", нагласио је Грубор, наводећи Грахово, Гламоч и Босански Петровац.

"Манастир Рмањ је наш светионик"

Посебну пажњу професор Грубор посветио је манастиру Рмањ, најзападнијем српском манастиру, који је шест пута паљен и шест пута обнављан.

"Манастир Рмањ је наш светионик и духовно сједиште тога краја", рекао је Грубор.

Осврнуо се и на историју устанка Голуба Бабића из 1875. године, познатог као Јужнобосански устанак, којим је ослобођена територија данашње општине Дрвар, као и на британског археолога и новинара сер Артура Еванса, који је боравио у том крају крајем 19. века и о њему писао изузетно позитивно, за разлику од већине западних медија тог доба.

"Дрвар се вратио из пепела"

Говорећи о судбини Дрвара, града који је по Дејтонском споразуму остао у Федерацији Босне и Херцеговине, Грубор је истакао да град, упркос свему, опстаје

"Дрвар је једини град у којем се у Федерацији вратило српско становништво. Ималo je више српског становништва него цела Федерација и Книнска крајина заједно", нагласио је Грубор и подсетио да је пред рат становништво Дрвара било 99 одсто српско.

Професор Грубор, који је завршио Медицински факултет у Сарајеву и четири године провео као борац Војске Републике Српске, осврнуо се и на пропаст индустрије у Дрвару после рата, наводећи пример фабрике која је расформирана и пресељена у хрватски градић Чабар.

"Тако да претрпео је Дрвар једну страшну, као и све друге крајишке општине, девастацију, егзодус. Али видите какав је тај дух. Из пепела се поново вратио", истакао је Грубор.

О хирургији и вештачкој интелигенцији

Говорећи о свом позиву, професор Грубор је истакао да порекло из Дрвара сматра кључним за свој карактер хирурга.

"То је тај крај који проговара кроз мене", рекао је Грубор, додајући да су операције веома захтевне - на панкреасу и јетри у просеку трају од шест до девет сати, а понекад и до дванаест сати.

Осврнуо се и на улогу вештачке интелигенције у хирургији, наводећи да је роботска хирургија већ увелико заступљена у великим центрима, али да "вештачка интелигенција треба да буде десна рука хирургу", уз напомену да човек мора да задржи контролу.

Двоје чувених глумаца као деца били у прадединој кући 

На крају разговора, професор Грубор се осврнуо и на породичну историју, откривајући да су глумци Бора Тодоровић и Мира Ступица као деца боравили у кући његовог прадеде у Дрвару, као и да је познати спортиста Гига Боснић, инспирација за песму "Балада о Гиги Боснићу" групе "Забрањено пушење", заправо његов близак рођак.

"Гига Боснић је потомак Мике Боснић, која је скинула ћебе са партизанског тенка које су набациле немачке СС дивизије и немачки војници. Из такве породице једноставно не може да буде рђав човек, а он то свакако није", закључио је Грубор.