Директорка Јавног предузећа "Дунавска обала" из Апатина Љиљана Крец рекла је да метеоролози очекују благо повећање водостаја.
Крец је истакла да је ниво дунава данас минус 109 и најавила да би у наредних десет дана вредност могла да се попне на око минус осамдесет девет центиметара.
Према њеним речима, то повећање није велико, али у садашњим околностима свако заустављање пада водостаја представља позитиван помак.
Крец, међутим, напомиње да ситуација остаје озбиљна.
"Ситуација ни најмање није безазлена. Прилично је напето и што се тиче понтона и што се тиче чамаца који су остали на сувом" истакла је директорка ЈП "Дунавска обала".
Додала је да су корисници веома забринути, а да ће пун обим штете моћи да се сагледа тек када се водостај врати у нормалу.
"Кад се вода врати, кад се све врати, надамо се у што скорије време у неку нормалу, онда ћемо да санирамо све последице, онда ћемо да видимо шта се све десило. Таква је ванредна ситуација. Нико није могао ово да очекује" нагласила је Крец.
Подсетила је да је Дунав непредвидив и да смењује периоде одбране од поплава са оваквим, историјским минимумима.
Ко све трпи последице ниског водостаја
На питање ко најтеже трпи последице ниског водостаја, да ли туризам, риболовци или саобраћај, Крец је одговорила да су погођени сви подjeднако.
"Морамо да кажемо да нико није изузет из ове ситуације, тако да апсолутно сви трпе" рекла је Крец, наводећи да јахте које су раније саобраћале Дунавом сада изостају, да риболовци готово да не могу да изађу из рукавца, као и да бродови бродоградилишта у близини Апатина не могу ни да уђу ни да изађу из воде.
Крец је закључила да проблеми са ниским водостајем нису ограничени само на Апатин, већ погађају цео ток Дунава, како у Србији, тако и у осталим европским земљама кроз које река протиче.
Из Јавног водопривредног предузећа "Воде Војводине" стигла је и одлука да се забрањује коришћење система Дунав–Тиса–Дунав у сврхе наводњавања на територији Јужнобачког, Западнобачког и Севернобачког округа.
Коментари