Централни комеморативни скуп у Мркоњић Граду – Србија и Република Српска чувају сећање на жртве "Олује"

Председник СНСД-а Милорад Додик рекао је да данашњи дан није обичан датум и протоколарни дан и да је ово место на којем говоримо истину и да је захваљујући председнику Вучићу пре 11 година није остало у забораву.

"Хрватска је извршила агресију на Републику Српску улазећи на наш простор и вршећи погром и покољ наших људи. Хрватска коју овде памтимо као Независну Државу која је оставила иза себе Јасеновац и многа страдања која су сабрала готово милион српских жртава", рекао је Додик.

Додао је да готово да нема дана да нема неког парастоса и сећања на жртве.

"Срби су поносан народ, оплакујемо своје жртве", навео је Додик. 

Додао је да је очишћена Српска Крајина и да нису дозволили да се врате Срби тамо.

"Наш једини пут који је исправан јесте Србија и Република Српска. Немамо ми другог правца. Српска је опстала и остала", рекао је Додик.

Поручио је да је зато "важно да Вучић настави да развија Србију" и да "зато они који говоре тамо против њега грдно се варају да могу да прођу".

"Српска живи од успјеха Србије. Захвални смо за сву помоћ и подршку коју је Србија пружила. Нема начина да зауставе нашу интеграцију, ми живимо за дан приближавања Србији", навео је Додик.

Како је поручио, и они који не верују, морају да поштују Српску православну цркву.

"Србија се развија, Српска не стоји. Имамо довољно инструмената да вратимо своја права. Тражимо да се вратимо на изворни Дејтон и да се пониште све одлуке високих представника. Не смијемо ослабити Србију ни Српску. Морамо подржати Александра Вучића", навео је Додик.

Позвао је на окупљање око СПЦ, око Српске и Србије јер је то једино што вреди.

"Срби једино што морају да афирмишу јесте српски национали идентитет. Поносан сам на сарадњу са Вучићем јер никада нисмо дозволили да "сеире" над нама. Мркоњићани су хероји јер су се овдје вратили када није било ништа. Нека живи Српска, нека живи Србија и СПЦ", рекао је Додик.

Председник Демократске народне партије Црне Горе Милан Кнежевић поручио је у Мркоњић Граду да би био најпоноснији да у свом обраћању може да се обратим и представницима владе Црне Горе којима је било место овде, на сећању на погром српског народа и етничко чишћење.

"Био бих најсрећнији да поред светих грбова Србије и Српске, буде и наш црногорски крсташ барјак, са којим смо заједно са браћом Србима били у свакој победи и поразу. Нажалост, одрођена Црна Гора одлучила је да своју заставу сутра у Загребу стави поред шаховцина и тако још једном забоде у братско срце и леђа и српском народу и Србији и Српској", рекао је Кнежевић.

Кнежевић је рекао да Срби из Црне Горе не могу да се помире са велеиздајама које почињавају разне владе у 21 веку.

"Толико су издали нашу заједничку историју, памћење и духовност да је доста за све наше мртве, живе и све Србе који ће се родити у Црној Гори. Данас овде Срби из Црне Горе, престављају Његошеву Црну Гору, Светог Саве, Марка Миљанова, светих ратника, који се нису стидели да кажу да су Срби и да гину за ослобођење", рекао је Кнежевић.

Сутра, како је рекао, "у лијепој њиховој биће представници Црне Горе која персфонификују НДХ".

"Опрости им боже, јер не знају шта чине. Ови наши сутра знају одлично, слушају Томпсонове песме, играју на згариштима 220.000 спљаених кућа и гробницама безимених. Не желим да се извињавам због издајника, и уверн сам да ће их казнити народ, а ове исповести прогоноти у њиховим сновима, јер издаја се не може опростити ономе ко брату забија нож у леђа", рекао је председник Демократске народне партије Црне Горе Милан Кнежевић.

Обратила се Невенка Добрић из околине Сиска чији је 12-годишњи син убијен у избегличкој колони.

Невенка Добрић данас живи у Сремској Каменици. На почетку обраћања захвалила се државном врху Србије и Републике Српске на томе што 4. август није обичан датум у календару.

Невенка Добрић рекла је како су њен син Синиша и свекар Петар убијени када је хрватска војска пресекла колону на само 10 километара од Сиска.

Она је остала испод приколице која се преврнула из које су је избавили њени родитељи и бака, након чега су сви ухапшени.

Њен отац је одведен у затвор у Иванић Граду, а њене мајка, бака и она пуштене су.

Синиша је првобитно сахрањен у Босанској Костајници, а на његов рођендан 1996. његове кости пребачене су у Сремску Каменицу.

Поручила је да не постоји установа којој се није обратила, ни суд у Хрватској којем се није обратила како би њено дете добило статус жртве рата.

"Док будем жива тражићу правду за мог Синишу", поручила је Невенка Добрић.