Станисављевић: Нећемо стати док не сазнамо судбину последњег несталог у "Олуји"

Србија и Република Српска сутра у Мркоњић Граду обележавају Дан сећања на све страдале и прогнане Србе у хрватској војно-полицијској операцији "Олуја". Током и непосредно након "Олује" протерано је најмање 220.000 Срба, а 1.909 је убијено или се води као нестало. Међу њима је више од 1.200 цивила који нису напустили своје домове након јавних гаранција тадашњих хрватских власти да ће бити безбедни.

Више од три деценије касније, повратак највећег броја прогнаних није остварен, а питања имовине, стечених права и трајног збрињавања и даље оптерећују животе многих породица.

Комесарка Комесаријата за избеглице и миграције Владе Србије, Наташа Станисављевић, рекла је у Јутарњем програму да Србија неће заборавити људе који су потражили сигурност у нашој земљи након "Олује", ратова деведесетих и прогона Срба са Косова и Метохије.

"Србија им је пружила услове за достојанствен живот и за нови почетак", истакла је Станисављевић, наводећи да је више од 30.000 породица добило трајно стамбено решење, односно да је стамбено збринуто око 100.000 људи, док је за више од 27.000 породица пружена економска подршка.

Према њеним речима, у овом тренутку статус избеглице у Републици Србији има 23.500 лица, од чега је око 16.500 дошло из Хрватске, а остатак из Босне и Херцеговине.

Три најважнија питања

Станисављевић је истакла да су три најважнија отворена питања - питање несталих, процесуирање ратних злочина и стамбено збрињавање. Подсетила је да се и даље око 580 људи воде као нестали у "Олуји".

"Нећемо стати док судбину последњег човека који је страдао и нестао не сазнамо, јер те породице то заслужују, да знају шта се десило са њиховим најмилијим", нагласила је комесарка.

Тешка комуникација са Хрватском

Оценила је да је комуникација са Хрватском по том питању јако отежана.

"То је нешто што генерално и кочи сам тај процес", рекла је Станисављевић, подсећајући и да је подигнута оптужница против пилота који су бомбардовали српску колону на Петровачкој цести, док са хрватске стране, како је навела, није пружено довољно информација да би тај процес наставио да иде даље.

Кад је реч о стамбеном збрињавању, комесарка је навела да је од 8.996 породица којима је 2022. године утврђено да им је потребно стамбено решење, за четири године збринуто 2.596 породица, односно око 7.500 људи, а само од почетка ове године помоћ је добило 234 породице.

Циљ Комесаријата је, како је рекла, да се у што краћем року помогне свима којима је потребна стамбена подршка.

"Постоји снажна политичка воља да се то уради и, што је најбитније, снажна подршка председника Александра Вучића, који увек напомиње колико је важно да се тим људима омогући нови почетак и све оно што је потребно за достојанствен живот у Србији, јер је Србија сад њихов дом и они други дом немају", објаснила је комесарка, а као оквир је навела рок до 2028. године који је најавио председник.

"Нема најаве било каквог таласа миграција у Србију"

Говорећи о мигрантској кризи у Шпанији, Станисављевић је оценила да је стање у Србији стабилно.

"У овом тренутку не постоји најава било каквог миграторног таласа", рекла је Станисављевић, наводећи да се на западнобалканској рути бележи пад броја миграната од око 40 одсто у односу на исти период прошле године.

Према њеним подацима, од почетка ове године у Србији је евидентирано 2.500 миграната, а тренутно се у прихватним и азилним центрима налази 167 миграната, највише из Сирије, Авганистана, Пакистана и Турске.