Србија стари, а радника је све мање – могу ли мере популационе политике да преокрену тренд

Мере популационе политике дају прве резултате

Као одговор на смањење броја становника и старење нације, држава је у последњих неколико година увела низ мера популационе политике. Међу њима су финансијска подршка породицама за прворођено, друго, треће и четврто дете, субвенције Министарства за бригу о породици за куповину прве непокретности намењене мајкама, као и стамбени кредити за младе.

Проблем касног ступања у брак, међутим, није присутан само у Србији.

"То је паневропски, глобални процес на који утичу дужина образовања, али и економски моменат. Ми смо друштво које има потребу за сопственом некретнином, али имамо и компаративну предност – наши млади људи и даље желе више од двоје деце. Ако им помогнемо да се стамбено осамостале, то је значајан фактор", истакао је демограф Владимир Никитовић.

Према подацима које наводи Министарство за бригу о породици, ове године је забележен раст наталитета од око 3,2 одсто у односу на исти период претходне године – податак који стручњаци оцењују као позитиван сигнал да усмерене мере имају ефекта.

Професор Вељко Мијушковић сматра, међутим, да ове мере нису довољне, јер је дошло до промене у менталном склопу младих у односу на раније генерације.

"Млади данас постају физички раније зрели, а ментално касније. Они имају изражене дигиталне вештине, већи ниво емоционалне свести, али су мање лојални друштву и организацијама, више гледају своје циљеве. А то утиче на одлагање брака и родитељства", нагласио је Мијушковић.

Запошљавање страних радника ублажава недостатак радне снаге

Паралелно са мерама популационе политике, привреда се суочава са све израженијим недостатком радне снаге, посебно у занатским и мануелним занимањима – од молера и обућара до грађевинских радника.

Део тог дефицита држава решава ангажовањем страних радника, пре свега из земаља Југоисточне Азије и Блиског истока, али и кроз повећано присуство држављана других земаља који су се последњих година населили у Србији.

Говорећи о доласку страних радника, саговорници емисије "У средишту пажње" Првог програма Радио Београда повукли су паралелу између грађана који одлазе на рад у иностранство и грађана других земаља који долазе да раде у Србију – махом су то старији мушкарци, пре свега у грађевинском и рударском сектору, који немају намеру да се интегришу – слично као и држављани Србије који одлазе на релативно краће миграције.

Према процени Никитовића, годишње око 50.000 до 55.000 грађана Србије напушта земљу на дуже од годину дана, док се њих између 35.000 и 36.000 у истом периоду врати, што даје нето одлазак од мање од 15.000 људи годишње.

Истовремено, посебно од избијања рата у Украјини, забележен је значајан прилив страних држављана – процењује се да руски држављани чине око 60 одсто новопридошлих странаца. Захваљујући томе, Србија је по први пут после три деценије забележила позитиван миграциони биланс – када се саберу одласци домаћих држављана и доласци страних, земља добија више становника него што их губи.

Образовање је кључно

У спровођењу мера популационе политике, саговорници у емисији виде образовање као кључ решења проблема. Усклађивање образовног система са потребама тржишта рада обезбедило би већи број радника и мајстора за којима је велика потражња.

"Ми немамо месара, молера, мајстора... Људи се либе да се ухвате укоштац са пословима који делују физички напорније и интензивније, а могу да буду веома исплативи. Радије иду на више степене образовања, али је питање да ли сваки од тих образовних исхода нуди одговарајуће запослење на крају", рекао је професор Мијушковић.

Никитовић је оценио да је у последњих пола века образовање у Србији изузетно напредовало, па је тако сада женска популација, која је некада била маргинално образована, процентуално образованија од мушке.

Као пример добре праксе навео је средње стручне школе које су, након анализе потреба тржишта и увођења савременијих програма, забележиле значајан пораст интересовања ученика, док универзитетски програми и даље често не прате реалне потребе привреде, што доводи до тога да дипломирани кадрови не могу да пронађу посао у струци за коју су се школовали.

Како пензиони систем обликује популациону политику

Продужење животног века доноси двоструку поруку – с једне стране, то је успех медицине и бољих животних услова, али, с друге, ствара озбиљан притисак на пензиони систем. Граница од 65 година, уведена још 1913. године, више не одговара реалности – грађани су виталнији и дуже живе.

Према Националним трансферним рачунима, просечан грађанин Србије остварује финансијски "плус" у односу на трошкове свега од 27. до 58. године – дакле, само 31 годину током живота.

Како је објаснио Никитовић, управо ту настаје кључна спона између пензионог система и популационе политике – без довољног броја младих људи који ступају на тржиште рада нема ко да финансира пензије, док без флексибилнијих граница за одлазак у пензију систем постаје неодржив.

Мијушковић је нагласио потребу за развојем додатних, приватних облика пензионог осигурања, као допуне државном систему, као и едукације грађана.

"Без знања где и како да улажу, грађани могу остати без сигурности у старости", упозорио је Мијушковић.

Поглед на будућност

Миграције саме по себи не могу бити решење. По процени Никитовића, био би потребан и до 10 пута већи број миграната него што их Србија тренутно прима да би се суштински поправио однос између радно способног становништва и старијих суграђана, а ниједна земља реално не може да обезбеди толики прилив становништва.

Упркос сложеној демографској слици, оба саговорника сматрају да ситуација није безизлазна.

Као кључне факторе издвојили су даље улагање у образовање, равномернији регионални развој и подстицање запошљавања младих и старијих незапослених грађана.

Уз доследну примену постојећих мера и њихово даље унапређење, Србија има простора да ублажи притисак који демографски трендови врше на тржиште рада, пензиони систем и привреду у целини, оценили су демограф др Владимир Никитовић са Института друштвених наука и професор Економског факултета Универзитета у Београду Вељко Мијушковић, гостујући у емисији "У средишту пажње" Првог програма Радио Београда.