Екстремно низак ниво Дунава, угрожена пловидба и биљни и животињски свет - хидролог открива шта нас чека у августу

Сушни и топли талас који траје широм Србије довео је до рекордно ниских водостаја на највећим рекама. На Дунаву се појављује све више спрудова, док је количина воде у кориту на историјском минимуму, што угрожава пловидбу, производњу електричне енергије и речне екосистеме.

Хидролог Републичког хидрометеоролошког завода Дејан Владиковић рекао је да су овогодишњи ниски водостаји стигли знатно раније него што је уобичајено.

"Најнижи водостаји обично се бележе крајем августа, а ове године екстремно ниски нивои забележени су већ крајем јула. Разлог су вишемесечни дефицит падавина и веома мале залихе воде у снежном покривачу током зиме“, рекао је Владиковић.

Према његовим речима, РХМЗ је још пре месец дана издао упозорење на ниске пловидбене нивое, а на потезу Дунава од Бездана до Богојева већ су забележени историјски минимуми у последњих 50 година мерења.

Пад водостаја се наставља

Хидролошки модели не указују на значајније побољшање током августа.

"Очекујемо тек спорадичне падавине, које неће бити довољне за опоравак водостаја. У наредних десетак дана на делу Дунава од Бездана до Богојева могућ је додатни пад од десет до 15 центиметара, што ће додатно отежати ситуацију“, навео је Владиковић.

Узрок ниских водостаја није само суша у Србији, већ недостатак падавина у готово читавом сливу Дунава.

"Изразита суша траје од маја у јужној Немачкој, Аустрији, Словачкој, Чешкој и посебно Мађарској. У Србији је јужно од Саве и Дунава било нешто више падавина, али оне нису биле довољне да поправе стање“, објаснио је Владиковић.

Додао је да је додатни проблем то што је од фебруара количина воде у снежном покривачу била испод вишегодишњег просека.

Озбиљне последице за пловидбу и енергетику

Ниски водостаји већ стварају велике проблеме у речном саобраћају. Туристички крузери готово да више не саобраћају узводним делом Дунава, док теретни транспорт функционише отежано.

"Велике барже више не могу да плове пуним капацитетом, па се терет претовара у мање барже са плићим газом“, рекао је Владиковић.

Посебно је погођена производња електричне енергије. У акумулацију хидроелектране Ђердап тренутно пристиже око 1.500 кубних метара воде у секунди, што је близу историјског минимума.

"Електропривреда покушава да одржи равнотежу између производње електричне енергије и расположивих количина воде, али је производња већ редукована“, истакао је.

Угрожен и биљни и животињски свет

Осим привреде, угрожен је и еколошки статус река.

"Ниски протоци значе мање раствореног кисеоника у води. Због високих температура вода се додатно загрева, што може озбиљно угрозити рибљи фонд и друге организме у рекама“, упозорио је Владиковић.

За значајнији опоравак водостаја, према проценама хидролога, било би потребно више епизода обилних падавина, са укупно најмање 100 до 150 милиметара кише распоређених широм централне Европе.

"Такав сценарио не очекујемо током августа. Дугорочни модели показују да би одређено побољшање могло да уследи тек у септембру“, рекао је Владиковић.

Климатске промене доносе све чешће екстреме

Говорећи о дугорочним трендовима, Владиковић је оценио да климатске промене доводе до све учесталијих хидролошких екстрема.

"Стручна јавност годинама упозорава да ће се овакве појаве све чешће смењивати – од наглих и разарајућих поплава до екстремно ниских водостаја. Због тога је неопходно прилагођавање климатским променама и подизање свести о њиховим последицама“, закључио је Владиковић.

Низак водостај Дунава утиче и на производњу струје. Новинарка РТС-а Ружића Врањковић која прати енергетику објашњава колико струје се производи коришћењем речних капацитета. Цео разговор можете погледати у видеу.