Медијација као алтернатива суду – успешна, а недовољно позната

Шта је разумније - годинама се судити, исцрпљивати, сносити високе трошкове поступка ризикујући притом да не добијете правду, или спор решити мирним путем, највише за два месеца, уз мање трошкове, тако што заједно са супротстављеном страном, уз подршку медијатора, проналазите решење и склапате споразум.

Док се на суду конфликти обично продубљују, у поступку медијације фокус је на разговору и постизању компромиса.

Медијација се може применити у различитим врстама спорова, а главни услов је воља обе стране да учествују.

"Рецимо потрошачки спорови који су и заживели изменама Закона о потрошачима, друга ствар привредни спорови, привреда је јако медијабилна када се ради о банкарским споровима, споровима осигурања, споровима у вези са туризмом, споровима где су заробљене велике количине новца, имовинске спорове, грађанске спорове, брачне спорове, па рецимо и спорове јавних личности", каже Анђелка Вранић, правница-медијатор из Коморе медијатора Србије.

Према њеним речима, медијацијом се не могу решавати тешка кривична дела, спорови који се тичу злоупотребе службеног положаја, кршења Устава, уставним поредком државе.

Ко крене судским путем, а у његовом предмету има простора за медијацију, судија је, по Закону, у обавези да странке упозна са том могућношћу. У случају да одбију прилику, имају право и да се предомисле током суђења и путем медијације покушају да дођу до расплета. Међутим, како РТС сазнаје, судије широм земље ретко упућују странке на медијацију.

"Оно што је проблем у пракси јесте да на основу података из Регистра, судије као ни грађани не могу да добију потпуну информацију о квалитету самих медијатора, из тог разлога је потребно да се медијатори јаве Вишем суду у Београду, да успоставимо сарадњу и да судије имају довољно информација о квалитету самих медијатора којима ћемо да упућујемо предмете. Уколико би поступак медијације заживео, то би са друге стране значило и растерећење судова, смањио би се број предмета који би долазио пред суд, судије би имале више времена да се посвете другим предметима који нису подобни за медијацију“, каже Небојша Ђурићић, судија Вишег суда у Београду.

Споразум у медијацији може имати снагу пресуде

Људи који су спремни да преговарају о спорним питањима треба да знају да споразум постигнут у поступку медијације може имати снагу пресуде, објашњава судија.

"Тај споразум може имати снагу извршне исправе, односно бити изједначен са судском одлуком на тај начин што странке тај споразум могу да код Суда поднесу и на основу њега закључе судско поравнање, друга могућност јесте да код јавног бележника своје потписе овере и онда и та исправа имала и снагу извршности и у случају да једна страна не поштује тај споразум, можете покренути поступак извршења“, каже судија Ћурчић.

До веће примене медијације, оцењују у Комори медијатора, могло би се доћи кроз измене Закона о посредовању у решавању спорова из 2014.

"Узмимо као пример Италију, могли бисмо да узмемо њихов модел и да уведемо медијацију као обавезну. Обавезна у смислу да грађанин пре него што покрене судски поступак, мора да зна да је неопходно да покрене и поступак медијације, па уколико поступак медијације не успе, онда има могућност да тај свој спор реши судским путем“, каже Анђелка Вранић.

Министарство правде: Постоји простор за унапређење законодавног оквира

У одговору РТС-у, Министарство правде наводи да постоји простор за даље унапређење законодавног оквира који уређује медијацију, али да то за сада није међу приоритетима. Наглашавају да је један од циљева да инфо-службе формиране у судовима ради информисања грађана о медијацији и пружања подршке у ангажовању медијатора не буду само формално успостављене, већ да буду активан механизам за повећање броја предмета који се решавају споразумно.

"У овом тренутку нема усвојеног предлога измена Закона о посредовању у решавању спорова. Приоритет остаје пуна примена постојећег правног оквира, уз континуирано праћење резултата и сагледавање потребе за евентуалним изменама, у складу са искуствима из праксе и европским стандардима. У поређењу са укупним бројем судских предмета, учешће медијације и даље није на нивоу који би у потпуности искористио њен потенцијал за растерећење правосуђа", навело је Министарство правде.

Како кажу, наставиће да унапређују примену медијације кроз већу информисаност грађана и привреде, активнију улогу свих учесника у правосудном систему и стварање додатних подстицаја за коришћење овог начина решавања спорова.

Стручњаци оцењују да постоји потреба и за унапређењем обуке за медијаторе који су, иначе, из најразличитијих струка. Информације о ангажовању медијатора грађани могу да добију и у Комори медијатора Србије, као и путем Регистра на сајту Министарства правде.

Из Европске комисије поручују да је ефикасан систем медијације важна компонента правосудног система у контексту приступања Србије Европској унији.