Да ли се разоран земљотрес у Венецуели могао предвидети и постоји ли опасност за Србију
Разоран земљотрес који је погодио Венецуелу поново је отворио питања да ли овакве катастрофе могу да се предвиде, колико на број жртава утиче квалитет градње и да ли постоји опасност од сличних потреса у Србији. Професор Драган Миловановић објаснио је да се време настанка земљотреса и даље не може поуздано предвидети, док је бивши амбасадор Венецуеле при Уједињеним нацијама Милош Алкалај говорио о последицама катастрофе и ситуацији на терену.
Расте број жртава два земљотреса који су погодили Венецуелу. Хиљаде људи су повређене. Други земљотрес био је најјачи у тој земљи у више од сто година.
Најтеже су погођени Каракас и подручја северно и западно од престонице, а спасилачке екипе и даље трагају за људима затрпаним испод рушевина. Како је саопштено из Амбасаде Србије, међу страдалима и повређенима нема држављана Србије.
Миловановић сматра да је велики број жртава последица, у великој мери, и неадекватне градње.
"Зграде које нису издржале земљотрес, а морале су, значајно су допринеле да велики број људи настрада", рекао је Миловановић.
Објаснио је да је простор Средње Америке познат по израженој вулканској и сеизмичкој активности, али да је северни део Јужне Америке, где се налази Венецуела, релативно мирније подручје и да се овако снажан земљотрес није очекивао, јер је последњи сличан потрес на том простору забележен пре око једног века.
Наука, према његовим речима, и даље нема могућност да прецизно предвиди када ће се догодити.
"Геолошка сазнања су још увек скромна. Немамо могућност да кажемо када се акумулирана енергија ослобађа и зато нас овакви догађаји затекну", навео је професор.
Говорећи о разликама између Венецуеле и Јапана, истакао је да слично снажан земљотрес не мора да остави исте последице ако су објекти грађени у складу са строгим сеизмичким стандардима.
"Када погледате снимке, видите да су се зграде рушиле као куле од карата. То показује да нису биле довољно отпорне на овако снажан потрес", оценио је Миловановић.
Он је додао да, иако постоје бројни сензори и системи за праћење тектонских померања, време настанка земљотреса још није могуће поуздано предвидети.
"Желели бисмо да можемо, али још немамо могућност да измеримо количину енергије која се акумулира дубоко испод Земљине површине и да кажемо када ће доћи до њеног ослобађања", објаснио је Миловановић.
Који су ризици у Србији
Осврћући се на могуће ризике у Србији, Миловановић је истакао да је наша земља удаљенa од најактивнијих тектонских зона и да се овде углавном очекују земљотреси јачине између три и пет степени Рихтерове скале.
Србија је даље од главних тектонских плоча, каже професор, који не очекује земљотресе попут оног у Венецуели.
Коментари