Нови изазови на балканској рути – да ли је Србија спремна за потенцијални талас мигрантске кризе

О спремности државе, капацитетима и новим трендовима у емисији "У средишту пажње" Радио Београда 1 говорили су Јована Гушић, програмски координатор Канцеларије ИОМ-а у Србији, и професор др Владимир Ајзенхамер са Факултета безбедности.

Од транзита до дестинације: Како се мења миграциона слика Србије

Међународна организација за миграције присутна је у Србији од 1992. године. Током више од три деценије, рад организације се мењао од хуманитарног деловања током ратних деведесетих и велике кризе 2015. године, па све до системских реформи у мирнодопским условима.

Данас се Србија суочава са потпуно новим феноменом – трансформацијом из земље транзита у земљу дестинације.

"Србија је током година била велика емигрантска земља, а потом се трансформисала у земљу транзита. Међутим, у последње две до три године сведоци смо изузетно новог тренда – наша земља све више постаје крајња дестинација за стране раднике" каже Јована Гушић.

Овај тренд се оцењује као позитиван показатељ економског раста и бољих услова живота, али он са собом носи и озбиљне демографске и институционалне изазове. Лоша демографска слика, како у Србији тако и у целој Европи, природно привлачи држављане трећих земаља који у овим просторима виде шансу за зараду и економску добробит својих породица.

Иновативна симулација: Прва "TTX" вежба за миграције у Србији

У циљу креирања миграционих политика које су засноване на тачним и квалитетним подацима, спроведен је сложен пројекат у синергији четири агенције Уједињених нација под вођством ИОМ-а. То су УНХЦР ( Агенција Уједињених нација за избеглице), УНДП ( Фонд за развој Уједињених нација), УНИЦЕФ (Агенција за заштиту деце) , и Међународна организација за миграције .

Као најважнија и најиновативнија компонента овог пројекта истакла се сарадња са академском заједницом и Факултетом безбедности, у оквиру које је изведена такозвана "TTX" (Table-top exercise) вежба.

"Факултет безбедности Универзитета у Београду и Међународна организација за миграције (ИОМ) спровели су симулацију потенцијалне нове мигрантске кризе, базирану на песимистичком сценарију ескалације сукоба на Блиском истоку.

Симулација је показала да би Турска, за разлику од 2015/2016. године, вероватно пропуштала мигранте, што би створило снажан притисак на западнобалканску руту и јужну границу Србије објашњава проф. др Владимир Ајзенхамер са Факултета безбедности.

Ова симулација омогућила је стручњацима да у теоријском и контролисаном окружењу тестирају како би државни органи, локалне самоуправе и међународне организације реаговале у случају наглог и масовног прилива миграната.

Страни радници у локалним заједницама: интеграција и нови подаци

Поред спремности за потенцијалну кризу, пројекат је бацио светло и на свакодневну миграциону реалност у Србији коју грађани примећују на улицама, али која до сада није била системски истражена – присуство страних радника.

"Ми те људе видимо око нас и чујемо њихове језике, али до сада нисмо имали структурно и систематски урађено истраживање које даје јасну статистику. Прелиминарниналази показују да се јавља хитна потреба за њиховом интеграцијом, пре свега у погледу приступа базичним услугама попут здравствене заштите, али и потенцијалног школовања њихове деце уколико у будућности дође до спајања породица“ поручује Јована Гушић из ИОМ-а.

Из ИОМ-а најављују да ће финални и званични резултати овог великог истраживања бити јавно комуницирани након формалног завршетка пројекта, 30. јуна.

Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила каже да тренутни број миграната и избеглица у Србији није велики, али они који улазе у земљу углавном заобилазе преостале прихватне центре и, уз помоћ кријумчара, настављају пут ка Западној Европи.Он је упозорио да Србија са постојећим капацитетима не би могла адекватно да одговори на евентуалну нову масовну избегличку кризу.

Према речима Ђуровића, мигранти се у нашој земљи задржавају у просеку један до два дана, а њихово кретање је под потпуном контролом кријумчарских банди које у томе виде прилику за огромну зараду.

"Људи су од стране кријумчара често смештени у близини већих урбаних центара, као што су Београд, Нови Сад и Ниш, али и у мањим местима, у штековима или напуштеним кућама. Кријумчарећи људе, они на њима зарађују много – не само да им наплаћују прелаз преко границе, већ и смештај и друге услуге, а не либе се да их малтретирају и уцењују родбину у земљи порекла или дестинације како би изнудили још новца", наглашава Ђуровић.

Говорећи о структури избеглица, он наводи да их тренутно највише долази из Авганистана, Египта, Северне Африке и Сирије, али да има и грађана Јужног Судана и Централне Азије. Главни регрутни центар за ову руту, како истиче, јесте Истанбул, одакле путеви миграције воде преко Балканског полуострва даље ка Европи.

Ђуровић се осврнуо и на недавну симулацију масовног прилива избеглица у Србији, коју су организовали Факултет безбедности и Међународна организација за миграције (ИОМ).

"Ова симулација је била изузетно важна јер је јасно показала које су слабости нашег система. Размена мишљења са људима са терена и представницима институција била је драгоцена, али закључак је да наш систем у овом тренутку није спреман за прихват великог броја избеглих лица, без обзира на то из ког правца долазе", упозорава директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

Он подсећа да су капацитети Србије у односу на раније године драстично смањени.

"Од некадашњих 19 центара, у овом тренутку оперативно раде свега четири. Дошло је до мањка обученог и искусног особља у институцијама, а променила се и званична политика, која сада проблем покушава да решава примарно заустављањем људи на самим границама земље", рекао је Ђуровић.

Иако је тренутна ситуација стабилна, сукоби широм света опомињу да се нови таласи не могу искључити, због чега систем мора бити унапређен пре него што до евентуалне ескалације дође. Ђуровић наглашава да је кључ у регионалној сарадњи, правовременом информисању и јачању капацитета на локалном нивоу.

"Наш посао је да будемо увек спремни. Морамо повећати смештајне капацитете и ојачати људске ресурсе – како у Комесаријату за избеглице и миграције, тако и у службама социјалне и здравствене заштите, образовања и МУП-а. То је мултидисциплинарна област", објашњава Ђуровић.

Он посебно истиче да решење не лежи само у централизованом приступу државе, већ у оснаживању локалних средина.

"Поучени ранијим искуством, знамо да је одговор локалних самоуправа и грађана пресудан. Локалне иницијативе су флексибилније и способније да издрже прве, неочекиване ударе. Поред експертизе у државним институцијама, морамо градити капацитете за прихват, интеграцију и пружање хуманитарне помоћи у самим локалним срединама широм земље", закључио је Радош Ђуровић

Иако се не очекује реприза драматичног таласа из 2015. године, пролонгиране економске и политичке кризе на Блиском Истоку сасвим извесно ће наставити да генеришу већи број миграната. За њих европске земље и даље представљају примарну дестинацију, а пут преко наших територија једини проходан правац.

Нови пакт ЕУ о миграцијама и азилу ставља акценат на системски повратак миграната, што отвара питања о успостављању дугорочних прихватних центара у транзитним земљама попут Србије. Јована Гушић из ИОМ-а наглашава важност баланса између суверенитета држава и људских права, док проф. др Владимир Ајзенхамер указује на сукоб интереса између Брисела и трећих земаља које би могле постати трајна прихватна места.

Србија се, закључују стручњаци, налази на прекретници где управљање миграцијама више није само питање обезбеђивања граница и хуманитарног транзита, већ дугорочне друштвене и економске интеграције нових становника.