За ЕУ би гласало 56,4 одсто грађана, али већина не верује да Брисел жели Србију

Улазак Србије у ЕУ највише подржавају високообразовани грађани, док подршка опада са нижим нивоом образовања. Говорећи о томе што европски пут Србије највише подржавају млади од 18 до 29 година, док најмању подршку пружају грађани старији од 60 година, истраживачица Центра за европске политике Ана Миленковић наводи да разлог не треба тражити искључиво у старосној структури.

"То што млади доста више подржавају улазак у Европску унију пре свега се може објаснити њиховом вредносном оријентацијом, чињеницом да су либералнији и отворенији. Та разлика не би требало да буде приписана нужно годинама као таквим, већ више вредносној оријентацији, али и политичкој опредељености младих", истиче Миленковић.

Млади и високообразовани највећи заговорници евроинтеграција

Европска унија од земаља кандидата очекује поштовање вредности попут владавине права, демократије, транспарентности и људских права и кажу да пречице до њих не постоје. Стање владавине права у очима грађана Србије је прилично лоше, каже истраживачица из Центра за европске политике.

"Грађани су незадовољни по том питању, као и по питању осталих наведених вредности. Међутим, није важно само каква је оцена владавине права и демократије, већ и како грађани виде у овом контексту улогу Европске уније, односно реакцију Европске уније. Код великог броја грађана оно што смо приметили је да они уочавају да Европска унија недовољно исказује своје незадовољство назадовања у одређеним реформама које се спроводе у процесу приступања, те да у односу на њих фаворизује неке друге интересе, приступ ресурсима или просто геополитичко усаглашавање", наглашава Ана Милинковић.

У истраживању, грађани су исказали сумњичавост према намерама Европске уније према Србији у процесу проширења.

"Мање од трећине грађана верује да Европска унија заиста жели да Србија постане њена чланица, да је Европска унија поуздан партнер Србије, као и да се Европска унија понаша једнако према свим кандидатима. Тако да готово на свим аспектима кредибилитета Европска унија у очима грађана Србије пада. Тако да просто тај недостатак поверења се онда одражава и на пад подршке Европске уније", закључује Милинковић из Центра за европске политике.

Скоро сваки четври грађанин верује да Србија никада неће ући у ЕУ. Само њих 6,9 одсто верује да ће се то догодити пре 2030. године.

Према оцени Ане Милинковић из Центра за евопске политике, тај песимистични став донекле има две стране.

"С једне стране имамо Брисел и процес европских интеграција који је дуг и заморан и грађани су изгубили мотивацију у том процесу. Такође, не нужно Србији, али и другим кандидатима постојала су одређена обећања која у очима грађана нису испуњена, тако да с те стране имамо један узрок тог песимизма. С друге, стране и Београд, и некакво неповерење грађана да домаће власти желе или могу да испуне услове који су неопходни за улазак у Европску унију.

Подршка чланству условљена видљивим бенефитима

Према речима Милинковићеве, и Србија и Европска унија би од проширења имале одређене користи.

"Што се тиче Србије, то су, пре свега, приступ већим, већим фондовима, док би Европска унија остварила неке доста индиректније користи, као на пример, приступ тржишту, затим геополитички утицај, а некако се можда и у медијима ове ствари више истичу, а помоћ коју Србија већ сада у приступном процесу добија од Европске уније остане неопажана и не приписује се самом процесу", каже Ана Милинковић из Центра за европске политике.

Наглашава да се ЦЕП већ годинама залаже за фазно приступање.

"Управо због тога што би земље имале приступ већим фондовима, далеко већим фондовима него сада, те би све користи од чланства постале опипљивије", објашњава Милинковић.

Када се упореди доминантан наратив у медијима о подршци грађана Србије чланству у ЕУ са резултатима истраживања добијеним директним разговорима са грађанима, уочава се да постоје неподударања управо због тога што се, како каже Ана Милинковић, неки подаци извуку из контекста и пренесу се као мања подршка него што заиста јесте.

"Према нашем истраживању, више од педесет посто грађана би на референдуму гласало за улазак у Европску унију, али те бројке су и даље нешто ниже у односу на раније и не можемо рећи да су грађани Србије нужно еурофили и, или еуроскептици, већ да они на неки начин условно подржавају Европску унију када виде да она испуњава и залаже се за оне вредности које прокламује", наглашава Милинковић.

То што грађани од приступања углавном више виде финансијску корист за земљу него за себе лично, Ана Милинковић објашњава тиме што, како каже, влада неповерење у вези тога како се те користи расподељују на различите слојеве друштва.