Дечје играчке под лупом - чак 80 одсто не испуњава безбедносне стандарде

Недавно је највеће европско удружење потрошача упозорило да су онлајн продавнице извор опасних производа. ЕУ казнила је Тему са 200 милиона евра због продаје опасних играчака за бебе и неисправних пуњача, саопштено је у Бриселу. Поред плаћања казне, Тему мора да представи план за отклањање недостатака до 28. августа. Апсолутно треба да се забринемо, највећи степен небезбедности утврђен је код дечјих играчака, каже председница Републичке уније потрошача Весна Перинчић.

На листи опасних и небезбедних производа коју објављује Европски систем за брзо узбуњивање РАПЕКС годинама се налазе и дечје играчке. Чак две трећине укупних пријава односи се на производе намењене деци. Да ли је то упозорење и за потрошаче у Србији који преко истих онлајн платформи купују исте производе?

Председница Републичке уније потрошача Весна Перинчић истиче да разлога за забринутост има.

"Апсолутно треба да се забринемо. Истраживања Европског удружења за заштиту потрошача, али и Европске индустрије играчака, показала су да није безбедно куповати преко појединих онлајн платформи јер стандарди безбедности који се примењују у Европи нису исти као они у земљама из којих углавном долазе ти производи, пре свега из Кине“, наводи Перинчићева.

Према њеним речима, највећи степен небезбедности утврђен је код дечјих играчака. Данско удружење за заштиту потрошача испитало је 121 производ и утврдило да је чак 60 одсто небезбедно, односно да садржи штетна хемијска једињења, међу којима је и бисфенол.

"Европска индустрија играчака утврдила је да 80 одсто испитиваних производа није усаглашено са европским стандардима безбедности. Пошто је реч о производима за децу, то је изузетно алармантан податак, како за земље Европске уније, тако и за Србију“, истиче Перинчићева.

Законска регулатива у Србији

Говорећи о законској регулативи у Србији, она подсећа да су област безбедности производа уређена Законом о општој безбедности производа и Законом о безбедности производа опште употребе.

"Закони прописују казне за привредне субјекте који производе, увозе или стављају у промет небезбедне или обмањујуће производе. Такође, у Србији постоји национална платформа НЕПРО, која објављује податке добијене од европског система РАПЕКС“, наводи Перинчићева.

Она објашњава да производи који се стављају у промет морају да испуњавају прописане безбедносне стандарде како би се спречили ризици од механичких повреда, струјног удара, гушења, тровања и других опасности.

Када је реч о производима који се увозе преко регистрованих компанија, они пролазе контролу на царини, где се проверава документација и ознаке безбедности. Међутим, ситуација је другачија када производе наручују физичка лица.

Додатни опрез за онлајн куповину

"Уколико се роба наручује директно из Кине преко онлајн платформи, постоји велики степен ризика јер такве пошиљке нико не проверава пре него што стигну на адресу купца“, упозорава Перинчићева.

Због тога потрошачима саветује додатни опрез.

"Не препоручујемо куповину техничких производа због опасности од струјног удара, нити дечјих играчака, јер је доказано да могу садржати повећане количине штетних хемијских једињења и ситне делове који могу довести до гушења или тровања деце“, каже Перинчићева.

У истраживању Алтернативе за безбедне хемикалије, која је спроведена у београдским продавницама, од 30 производа који су купљени у београдским продавницама 19 је имало повишен ниво фталата, токсичних материја које се додају у пластику.

Они су пронађени у дечјим кабаницама, ранчевима, козметичким торбицама и у другим производима. Дакле, опрез при куповини, посебно када су у питању предмети које ће користити деца.