Читај ми!

Вештачка интелигенција осваја медије, али новинари нису машине – и имају једно оружје

Италијанска новинарка и едукаторка за вештачку интелигенцију Тереза Потенца каже за РТС да се љутимо што ВИ почиње да нас замењује, али да смо заправо "то сами тражили". Наводи шта је то што заиста прави разлику између новинара и машине. Истовремено, Потенца упоређује ВИ са масовном пропагандом и објашњава зашто је сматра још опаснијом.

Вештачка интелигенција осваја медије, али новинари нису машине – и имају једно оружје Вештачка интелигенција осваја медије, али новинари нису машине – и имају једно оружје

Вештачка интелигенција постала је незаменљив алат који новинари користе у медијима широм света, али уз озбиљне изазове и опасност од манипулације. Италијанска новинарка и едукаторка за вештачку интелигенцију Тереза Потенца говорила је за РТС о ризицима које по јавно мњење представља употреба нове технологије.

- Обучавам многе новинаре и видим да нису довољно припремљени - нису свесни свих ризика о којима говорите. Неки већ користе вештачку интелигенцију, али не увек на промишљен начин - без размишљања о последицама и предрасудама које можда шире. Зато је веома важно да наставимо да едукујемо колеге новинаре и цео свет информисања и комуникација - не само о томе шта вештачка интелигенција може да уради, него и о ризицима.

Све више редакција широм света користи вештачку интелигенцију на различите начине - да пише чланке, за претрагу, за различите ствари... Где је граница између њене употребе као алата и као нечега што за последицу има лоше новинарство? Ко је одговоран за постављање те границе?

- Мислим да та граница постаје све тања, и то зато што немамо осећај да је прелазимо. А зашто? Зато што делегирање - и когнитивно делегирање - није нешто што се догоди преко ноћи, него је резултат малих, свакодневних одлука. Данас вештачкој интелигенцији препуштам брејнсторминг, сутра структуру текста, а прекосутра вештачка интелигенција пише чланак уместо мене и одлучује о уредничкој линији.

То не смемо да допустимо. Где је одговорност? И даље сматрам да је одговорност на нама као појединцима - али ако радимо у редакцији, морамо имати заједничке смернице за употребу вештачке интелигенције. Иначе, као што сте рекли, свако почиње да га користи како му падне на памет. Тако вештачка интелигенција почиње да нас замењује, па се онда љутимо - а заправо смо то сами тражили, иако то заправо нисмо хтели.

Да ли вештачка интелигенција обликује наше политичко мишљење и јавно мњење, и да ли је пристрасна? Као важна помиње се разлика између персонализације и манипулације.

- Вештачка интелигенција јесте у стању да обликује и манипулише - и увек је упоређујем с масовном пропагандом. Зашто? Уз све разлике, наравно - масовна пропаганда је нешто видљиво. Можда постоји режим који блокира интернет и говори вам шта смете да гледате и мислите, и знате да постоји непријатељ.

Насупрот томе, када вам вештачка интелигенција пружи савршен резултат, ако не употребите критичко мишљење, можда нећете уочити пристрасност ни манипулацију. И када вам се сервира садржај генерисан вештачком интелигенцијом, шта добијате? Стварност, или само њен део, измењену стварност.

То постаје пропаганда без непријатеља. Самим тим је опаснија, јер многи људи - а понекад чак ни ми, којима је то посао - нису тога свесни.

На пример, треба знати да чак и савршен текст, аудио, видео-снимак или слика - може садржати не само грешке него и пристрасност, јер је вештачка интелигенција обучавана на нашим подацима, а ми сами смо пристрасни. Зависи где живимо, где смо рођени, шта смо учили - сви имамо предрасуде. Уградили смо их у вештачку интелитенцију, и она нам враћа садржај с тим истим предрасудама.

Свуда имамо дипфејкове јавних личности и политичара, лажне вести, лажне фотографије. Шта обичан човек, али и професионални новинар, може да уради? Може ли да се заштити? Јесмо ли немоћни?

- Ако мислите на људе који конзумирају вести, да ли је тај садржај лажан или не, ако нисмо сигурни, не делимо га. Не прихватамо га здраво за готово. Постављамо питања, а ако нисмо сигурни - питамо некога ко би могао знати. Ако не знамо такву особу, не делимо и идемо даље да тражимо поуздан извор. То може бити редакција или новинар - јер много нас је чије лице стоји на видео-снимку или чије је име потписано испод чланка, и можемо вам рећи да ли је извор поуздан или ћемо сами истражити.

А ако сте новинари, увек третирајте садржај као непоуздан извор. Увек се запитајте да ли је цитат, видео или садржај који конзумирате аутентичан и да ли долази из поузданог извора, и увек идите до изворног материјала ако можете. Ако не можете - не делите. То мора бити апсолутно јасно.

Као едукатор - шта покушавате да промените у новинарству и у јавности? Шта вам је важно?

- За мене је најважније повезивање човечности и технологије, јер мислим да је наше главно - дозволите ми да употребим ту реч - оружје, управо човечност.

Најбоља ствар коју можемо да учинимо јесте да је сачувамо, заједно са способношћу просуђивања. То више није само пожељна особина - способност да просуђујемо и критички мислимо јесте суштинска ствар, оно што заиста прави разлику између нас и машине.

Нисмо машине. Не можемо да производимо ударне вести сваке секунде - машина може. Али ми можемо да идемо у дубину. Зато ми је важно да људи схвате да не говоримо о будућности - говоримо о садашњости. Морамо знати о чему причамо, шта користимо, које алате имамо. Користите их - али одговорно.

Госпођо Потенца, хвала вам на издвојеном времену.

- Хвала вама пуно на позиву.

среда, 15. јул 2026.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом