Европа тестира четвородневну радну недељу – да ли нам је примамљивији белгијски или француски модел

Белгија је прва земља Европске уније која је својим запосленима понудила могућност четвородневне радне недеље.

Сви запослени имају законско право да од послодавца траже четвородневну радну недељу, али то значи да исти број сати – 38 недељно, треба да распореде у четири дана. Дакле, нема краћег радног времена за исти ниво прихода, и идеја је пре свега била да се људима омогући флексибилност.

У суседној Холандији другачија је ситуација – тамо се ради 32 сата недељно. Холанђани предност дају балансу између приватног живота и радног времена, и одлучују се за мањи број радних сати, без обзира на то што то евентуално значи и мање приходе.

Подаци, међутим, показују да Холанђани задржавају исти ниво продуктивности и кад раде краће, али поставља се питање о дугорочној одрживости таквог модела.

У Француској је одавно радна недеља ограничена на 35 сати и запослени имају могућност да раде четири дана – а да ли то значи мању или исту плату, зависи од конкретног договора са послодавцима.

Неке земље у овим тестовима и експериментима иду и корак даље. Рецимо, на Исланду је раширенија пракса краћег радног времена за исту плату, јер се сматра да то може да делује мотивишуће и да је поента у квалитетнијем и ефикаснијем раду, а не у броју сати.

И немачке фирме тестирале четвородневну радну недељу

Када је пре две и по године седамдесетак фирми у Немачкој кренуло у експеримент са четвородневном радном недељом, многи су сумњичаво вртели главом. Штавише, немачки политичари су били изразито против, тврдећи да никада ниједна привреда није порасла тако што су људи радили мање.

Међутим, две и по године касније, 73 одсто фирми које су учествовале у експерименту истрајава у томе да њихови запослени имају три слободна дана недељно, а да остварују исте или чак и боље резултате за исту или већу плату него раније.

Студија је показала да фирме које су учествовале у овом експерименту нису имале финансијске губитке, да је стрес запослених пао за 20 одсто, да су им побољшани здравствени резултати, као и да су поједине фирме приметиле да имају знатно мање боловања.

Упркос томе, немачки канцелар Фридрих Мерц и већина шефова немачких корпорација изразито је против четвородневне радне недеље, сматрајући да то није прави корак у тренутку када се Немачка бори са економском стагнацијом и када болује од мањка квалификоване радне снаге.

С друге стране, заступници скраћеног радног времена истичу да управо дигитализација и шире коришћење вештачке интелигенције помаже да се четвородневна радна недеља много шире примени у целој немачкој економији.

Заблуда да се мање ради

Адвокат Озрен Словић је, гостујући у Београдској хроници, рекао да је питање које професије могу да трпе овакав модел рада.

"Вештачка интелигенција ће многе професије да убрза, олакша, уради неки административни део и ту ће бити простора да обичан човек ради много мање", наводи Словић.

Сматра да су високообразвни профили, попут ИТ сектора, места где је најпре могуће применити овај модел. У Србији постоји фирма која с успехом на овај начин функционише – Микроелектроника.

"То је круг људи који покушава да се дигитализује и аутоматизује и да комуникацију међу засполенима убрза", рекао је Словић.

С друге стране, тешко је замислити да малопродаја ради четири дана недељно, истиче Словић, упозоравајући да би се направио још већи јаз међу онима који раде у канцеларији и на терену.

"Ни постојећа права радника и законодавни оквир нисмо у стању да заштитимо до краја, тако да није реално очекивати да ћемо дати још и један приде слободан дан запосленом. С друге стране, колико се брзо мења технологија, постепено увођење тако нечега сигурно долази на ред", закључио је Словић.

Пратиоци Инстаграм профила Београдске хронике одговарали су на питање шта би пре изабрали - четири радна дана, а исту плату или пет радних дана, а већу плату. Више од половине одговорило је да би радили четири дана.