Излаз из круга насиља – како запослење може да промени судбину жртава

Чак и када је очигледно да трпе насиље у породици, многе жртве ћуте, не траже помоћ и прикривају насилника из страха за себе и децу. Проблем је већи када су без посла, имовине и финансијски зависе од њега.

"Дешавало ми се чак, рецимо, да видим масницу на оку код жене која негира било какво насиље, па онда отворим мало разговор и у неком моменту она нешто каже", наводи Марина Младенов из Центра за социјални рад на Општини Чукарица.

Када чују за лоша искуства жена које су пријавиле породично насиље, жртве се још више повлаче, док је насилник охрабрен.

"Код неких постоји неповерење у институције, било да су оне лично имале или су негде виделе у медијима неке случајеве и онда се плаше шта ако и ја тако, посебно што их насилници застрашују тим новинским чланцима, ево видиш ову нису спасили, када се фемицид деси, и онда им прете ти ћеш завршити као оне и онда њих то додатно затвара", каже Ања Зечевић, социјална радница.

Сваки појединац у систему мора бити свестан да својим радом утиче на људске судбине и да треба да буде подршка, а не препрека жртви која покушава да себе и децу избави из круга насиља.

"Треба да решимо, на пример, прво физичку безбедност, често нам то буду корисници сигурне куће, треба да решимо питање здравствене заштите, безбедности и школовања деце, укључивања у вртић, психолошке подршке жена и тек онда у неком моменту дође и до запошљавања", каже Марина Младенов из Центра за социјални рад на Општини Чукарица.

Важност запослења и економска сигурност

Питање запошљавања требало би да буде један од приоритета за надлежне који праве план подршке жртвама, међутим ретко се на томе ради.

Ту могућност из Закона о спречавању насиља у породици уочила је тужитељка Милица Љубичић и подстакла тужилаштва, националну службу за запошљавање, центре за социјални рад да размењују информације и да помогну — захваљујући томе, у Београду је у протеклих шест година запослено неколико стотина жртава.

"Конкретно за Друго основно јавно тужилаштво прошле године су биле 52 жртве, а запослило се 35, то је више од половине. Мени је драго што се ово примењује у читавом Граду Београду, али мислим да смо ми до те мере разрадили овај вид подршке, у том смислу су израђене и смернице о запошљавању које су на сајту Правосудне академије. Ја бих волела да се ово прошири на читаву територију Републике Србије", каже Милица Љубичић, јавни тужилац у Другом основном јавном тужилаштву у Београду.

Подршка и мотивација

Чак је и високо образованим женама потребна подршка да се снађу на тржишту рада после вишегодишњег насиља, многима и доквалификација или преквалификација, а пракса бележи и оне које су се оснажиле и постале успешне предузетнице.

"Лутала је, није знала шта би могла да ради, и онда смо у разговору сазнали да она има у оквиру куће један простор, да је њен хоби рецимо да ради масаже, маникир, и ми смо предложили да се укључи у програм самозапошљавања, завршила је обуку за пут успешног предузетништва, конкурисала је и добила средства, фина иницијална средства са којима може да почне да ради“, каже Марина Анђелић Теофиловић из Националне службе за запошљавање, филијала Гроцка.

"Мора и свест у друштву да се подигне, сад је медијски пропраћено, негде и привреда да се укључи да се схвати важност запослења и економске сигурности жртава" каже Гордана Илић из Центра за социјални рад на Општини Гроцка.

Модел по коме институције удружено раде на запошљавању жртава породичног насиља у Београду од почетка подржава Аутономни женски центар, који је развио и систем вођења прецизне евиденције њиховог запошљавања.

"Наше кориснице које нам се јављају за подршку, упућујемо на овај програм и правимо неки део посредовања између жртава и институција како бисмо их оснажили, подржали и мотивисали да не одустану од запослења", каже Јована Маркулић из Аутономног женског центра.

Да би жртве оствариле подршку кроз овај модел запошљавања, потребно је да докажу статус жртве. Пошто се на судску пресуду често чека годинама, тужитељка истиче да довољан доказ може бити потврда коју издаје тужилац.