Мапа клизишта први пут на РТС-у, где прети највећа опасност после кише

Након обилних падавина највећи ризик тек следи – натопљено тло покреће клизишта широм Србије и региона, а стручњаци упозоравају да су климатске промене и људски фактор кључни узроци њихове све чешће појаве.

У западној и централној Србији већ су забележена померања тла и одрони, док у Републици Српској клизишта већ праве конкретну штету, угрожавају куће, прекидају путеве и мењају терен из дана у дан.

Клизишта после кише показују снагу – више од 39.000 регистрованих у Србији

Престанак падавина донео је краткотрајно олакшање, али проблеми са клизиштима у појединим деловима Србије тек се сада интензивирају. Стручњаци упозоравају да је најкритичнији период управо након кише, када натопљено земљиште почиње да се помера.

Директорка Завода за геолошка истраживања Весна Тахов рекла је за РТС да се бележи пораст броја пријава нестабилности терена широм земље.

"У овом периоду стално очекујемо нове пријаве појаве нестабилности и клизишта на територији Србије", наводи Тахов.

Истиче да је западна Србија тренутно најугроженија, са регистрованим клизиштима у Малом Зворнику и Крагујевцу, где су екипе већ на терену и дају препоруке за хитне мере санације.

"У неким случајевима довољно је уклонити материјал са саобраћајница, а негде је потребно прокопати одводне ровове и спровести даља истраживања", додаје Тахов.

Катастар клизишта – мапа ризика доступна грађанима

На територији Србије регистровано је више од 39.000 клизишта, а ускоро ће грађанима бити доступан и дигитални катастар са детаљним подацима.

"Црвеном бојом су означена активна клизишта и зоне у којима не би требало градити, жутом потенцијално нестабилне, а плавом реактвирана клизишта", објашњава Тахов.

Додаје да ће апликација омогућити једноставну претрагу по адреси, како би грађани могли да провере да ли се њихови објекти налазе у ризичним зонама.

"Циљ није да се грађани уплаше, већ да буду информисани и свесни ризика“, наглашава Тахов.

Професор Рударско-геолошког факултета Милош Марјановић истиче да је важно правилно тумачити податке са мапе.

"Када се база увећа, добија се прецизнија слика и види се да није у питању толика површина као што делује на први поглед“, каже Марјановић.

Климатске промене и људски фактор – главни узроци активирања

Према речима стручњака, клизишта су најчешће последица комбинације природних услова и људског деловања.

"Довољна је неадекватна изградња или слабо одржавање да се поремети природни баланс терена“, указује Марјановић.

Објашњава да се клизишта често активирају са закашњењем, након што се тло засити водом.

"Уколико подлога садржи ситне честице, потребно је време да се засити водом и тек онда долази до покретања клизишта“, додаје Марјановић.

Тахов наглашава да екстремне временске прилике додатно погоршавају ситуацију.

"Имамо периоде суше који доводе до пуцања тла, а затим велике количине падавина у кратком року, што ствара услове за настанак нових клизишта“, објашњава Тахов. 

Република Српска – активна клизишта дуж Дрине и у више општина

О сличним проблемима говори и Цвјетко Сандић из Геолошког завода Републике Српске, који указује да су најугроженији источни делови тог ентитета.

"Ситуација је најактивнија у источном делу, од Зворника па све до Фоче, уз Дрину“, наводи Сандић. Истиче да геолошка структура у комбинацији са падавинама доводи до изражених проблема.

"Имамо сложену геолошку грађу која у комбинацији са обилним падавинама доводи до ескалације проблема“, додаје Сандић.

Подаци показују да је број клизишта значајан и у мањим срединама. "Само у Лопарама има скоро две хиљаде клизишта, а у Зворнику такође око две хиљаде“, наглашава Сандић.

Могу ли се клизишта предвидети

Стручњаци наводе да постоји могућност просторног предвиђања, али да је временска прогноза и даље изазов.

"Постоје карте хазарда које показују где се клизишта могу појавити, али је теже предвидети када ће се то догодити“, каже Марјановић.

Додаје да је за прецизнија предвиђања неопходно више података, пре свега о падавинама.

"Потребна нам је гушћа мрежа климатолошких станица како бисмо боље разумели везу између падавина и клизишта“, закључио је Марјановић.