Невидљив женски рад - како да не буде само "породична обавеза", већ економски допринос

У просеку обављају 76 одсто послова у домаћинству и дупло више од мушкараца. Тај рад је неплаћен, није обухваћен БДП-ом и углавном се - подразумева. Истраживања кажу да, уз посао, код куће раде још најмање три сата. Посебно рањиве су незапослене жене, жртве насиља.

"Може да се реши, да се направи неки фонд, или за жене жртве насиља или за угрожене, евентуално исто тако може да се направи радни стаж за жене које су тек постале мајке. Оне имају породиљско годину, две, али мислим да је то недовољно за једно дете. Мислим да би неко требало да буде уз дете десет година да се дете не отуђи", сматра Хајрија Рамадани, председница Удружења жртава насиља "Хајр".

Да ли бисте волели да ваша ћерка, супруга, сестра буде домаћица?

Због неплаћеног рада многе жене имају мање времена за образовање, напредовање у каријери и често су мање плаћене, а уз кућне послове троше три пута више времена у пружању неге, него мушкарци. Свест о овом доприносу у Србији је ниска, па њихов рад остаје невидљив и у породици и у законским решењима.

"Када бисмо питали било кога почев од врха државе, па наниже - да ли бисте волели да ваша ћерка, супруга, сестра, било ко, буде домаћица и да ништа за то нема, него да у случају развода, остане на улици и нема приходе, да ли бисте мислили да је она нерадница и да ништа не ради? Верујем да би одговор био, па не“, наводи др Сања Калаба, психијатар.

Уз то што су биле жртве насиља, многе су остале без домова, а приликом развода, њихов рад се често води као "породична обавеза", а не економски допринос.

Колико коштају "женски послови"?

"У пракси је то било тако да приликом деобе имовине, жени се увећа та њена имовина, на основу налаза вештака за неких десет посто. Али ако ти поступци трају дуго, шта ће она добити после двадесет година брака и десет година вођења поступка", пита адвокат Снежана Живковић.

Видљивијој "другој смени" допринела би равноправнија подела послова у дому, боља правна заштита, али и надокнада за њихов рад. 

Када се кућни ангажман прерачуна у радне сате жена би месечно зарађивала око 72.000 динара, а када би се уврстили у националну економију, вредност "женских послова" износила би више од петине БДП-а Србије.