Сурогат материнство у Србији и даље кривично дело, једино решење је много новца и иностранство

Сурогат мајчинство, према важећем законодавству у Србији, представља кривично дело за које је предвиђена казна затвора од три до десет година.

Процењује се да се у свету без материце рађа једна од 5.000 жена. Због тог биолошког проблема, парови често одлучују да постану родитељи уз помоћ сурогат мајке.

Ангажовање жене која ће родити и уступити дете другима или нуђење те услуге, код нас је кривично дело, али је могуће тим путем добити дете у иностранству и уписати га у наше матичне књиге.

Да су разлози због којих се људи на то одлучују углавном медицинске природе, потврђују и у јединој агенцији у региону која се бави координацијом сурогат програма у иностранству.

"Ми имамо врло мали проценат, испод један одсто, људи који се јављају из неких других разлога. То су самохрани родитељи, сингл очеви или сингл мајке. Али, углавном су то људи који имају велике здравствене медицинске разлоге. Жене које имају примарне болести које им отежавају и онемогућавају изношење трудноће", наводи Сања Јовановић, оснивач и власница агенције Линк4МЕД.

Алтруистичко сурогат материнство руши предрасуде

Из агенције кажу да им се за помоћ обраћа око 600 људи, али је захтева за покретање процеса, који може бити дуг и тежак, месечно до 30. Људи који све посматрају са стране, често поставе питање – зашто сурогат, а не усвајање?

"Поступак усвојења је једна врло компликована процедура, нажалост. Али, разлог зашто људи бирају сурогат програм је што су ипак на неки начин генетски везани за то дете", објашњава Јовановићева.

Многи су и стопроцентно везани, уколико користе свој генетски материјал, а не донорски. То утиче и на цену, која се креће од 60.000 до 80.000 евра у Украјини и Грузији, где се венчани парови из нашег региона најчешће упућују.

Нема назнака да ће се третирање сурогат материнства код нас ускоро мењати. Став многих је да се на етички клизавом терену сурогата може склизнути и у трговину људима.

"И даље је табу, врло су јаке струје невладиних организација за заштиту права жена које то третирају као кршење основних права жена. Ми немамо ниједно истраживање јавног мњења на ову тему. Упоредно, у региону Западног Балкана, једино је у Бугарској рађена шира анкета где је показано да већина становништва нема ништа против тога, ако је алтруистички", каже адвокатица Марјана Мајсторовић.

Алтруистичко, односно сурогат материнство без новчане накнаде, побија мишљење које многи противници заступају – да жене на рађање за другог пристају само из материјалне користи.

Дете се у том случају рађа из чисте жеље да се другима помогне. Прва држава на простору бивше Југославије која је дозволила само такав тип сурогат материнства је Северна Македонија.